Bog je u svojoj Reči dao jasne dokaze da će kazniti prestupnike svoga Zakona. Oni koji se teše mišlju da je Bog suviše milostiv da bi svoju pravdu izvršio nad grešnikom, treba samo da pogledaju na krst na Golgoti. Smrt bezgrešnog Božjeg Sina svedoči da je »plata za greh smrt«, da svako kršenje Božjeg zakona mora da dobije svoju pravednu kaznu. Bezgrešni Hristos uzeo je čovekove grehe na sebe. Uzeo je na sebe krivicu za prestup, pretrpeo da Otac sakrije svoje lice od Njega, sve dok Mu srce nije prepuklo, i Njegov život prekinuo. Ova Žrtva bila je prinesena da bi grešnik mogao da dobije otkupljenje. Ni na koji drugi način čovek nije mogao da bude oslobođen kazne za greh. I svaka duša koja odbije da učestvuje u tako skupo plaćenom pomirenju, moraće sama da snosi i krivicu i kaznu za prestup.
Da razmotrimo šta Biblija još uči o bezbožnima i nepokajanima, koje univerzalisti stavljaju na Nebo kao svete, srećne anđele!
»Ja ću žednome dati iz izvora žive vode zabadava!« (Otkrivenje 21,6) Ovo obećanje upućeno je samo onima koji su žedni. Niko osim onih koji osećaju svoju potrebu za vodom života, koji je traže bez obzira da li će sve drugo izgubiti, neće biti napojen. »Koji pobedi dobiće sve i biću mu Bog i on će biti Moj sin.« (Otkrivenje 21,7) U ovom tekstu navedeni su uslovi! Da bismo sve nasledili, moramo se odupreti grehu i pobediti ga!
Gospod je preko proroka Isaije izjavio: »Recite pravedniku da će mu dobro biti.« »Teško bezbožniku, zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove!« (Isaija 3,10.11) Mudri čovek je rekao: »Neka grešnik sto puta čini zlo i odgađa mu se, ja ipak znam da će biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova, a bezbožniku neće biti dobro!« (Propovednik, 8,12.13) Pavle svedoči da grešnik »sabira sebi gnev za dan gneva u koji će se pokazati pravedni sud Boga, koji će dati svakome po delima njegovim… nevolja i tuga na svaku dušu koja čini zlo«. (Rimljanima 2,5.6.9)
»Jer ovo da znate da nijedan bludnik ili nečist ili tvrdica (koji je idolopoklonik) neće imati dela u carstvu Hrista i Boga.« (Efescima 5,5) »Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko neće videti Gospoda!« (Jevrejima 12,14) »Blago onima koji tvore zapovesti Njegove da im bude vlast na drvo života i da uđu na vrata u grad. A napolju su psi i vračari i bludnici i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.« (Otkrivenje 22,14.15)
Bog je ljudima objavio istinu o svom karakteru i svom načinu postupanja prema grehu. »Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev, i obilan milosrđem i istinom, koji čuva milost tisućama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga.« (2. Mojsijeva 34,6.7) »A bezbožnike sve će istrebiti!« »A bezakonika će nestati sa sveta; natražje će se bezakoničko zatrti.« (Psalam 145,20; 37,38) Moć i autoritet božanske vladavine biće upotrebljeni u gušenju pobune; ali će svaka primena kaznene pravde biti potpuno usklađena s karakterom Boga kao milostivog, savršeno strpljivog i dobronamernog.
Bog ne prisiljava ničiju volju ni rasuđivanje. Njemu nije mila ropska poslušnost. On želi da Ga stvorenja koja je načinio svojom rukom vole zato što je dostojan ljubavi. On želi da Mu budu poslušna zato što su razumno zaključila da su Njegova mudrost, pravednost i dobronamernost dostojni poštovanja. Svi koji pravilno shvate ove Njegove vrline voleće Ga, jer će ih divljenje Njegovim osobinama privlačiti Njemu.
Načela ljubaznosti, milosti i ljubavi, koja je naš Spasitelj propovedao i primenjivao u svom životu, predstavljaju odraz Božje volje i Božjeg karaktera. Hristos je izjavio da je propovedao samo ono što je primio od svoga Oca. Načela božanske vladavine u savršenom su skladu sa Spasiteljevim nalogom: »Ljubite svoje neprijatelje!« Bog primenjuje svoju pravdu nad zlima radi dobra svemira, pa čak i radi dobra onih istih koje pohodi svojim sudovima. On bi ih rado učinio srećnima, ukoliko bi to mogao da učini u skladu sa zakonima svoje vladavine i pravednošću svoga karaktera. On ih okružava dokazima svoje ljubavi, osigurava im poznavanje svoga Zakona, i prati ih ponudama svoje milosti; ali oni preziru Njegovu ljubav, ukidaju Njegov zakon, odbacuju Njegovu milost. Iako neprestano primaju Njegove darove, sramote Darodavca; ali oni mrze Boga jer znaju da se On gadi njihovih greha. Gospod dugo trpi njihovu izopačenost, ali će konačno otkucati i sudbonosni čas, kada će biti određena njihova budućnost. Hoće li On tada ove buntovnike lancima privezati uz sebe? Hoće li ih primorati da ispune Njegovu volju?
Oni koji su sotonu izabrali za svoga vođu i dozvolili mu da ih potčini svojoj volji, nisu spremni da stupe u Božju blizinu. Oholost, prevara, razvrat, surovost, ukorenile su se u njihovom karakteru. Hoće li oni ući u Nebo da bi večno boravili s onima koje su prezirali i mrzeli na Zemlji? Istina nikada neće biti prihvatljiva za onoga koji laže, krotkost nikada neće zadovoljiti samopouzdanog i oholog, neporočnost neće odgovarati pokvarenome; nesebična ljubav nikada neće privlačiti sebičnoga. Kakve bi izvore uživanja Nebo moglo da ponudi onima koji su potpuno obuzeti zemaljskim i sebičnim interesima? (nastavlja se)
