Sotona je još od najranijih dana ljudske istorije, počeo da ulaže napore da prevari naš rod. Onaj isti koji je izazvao pobunu na Nebu poželeo je da nagovori stanovnike Zemlje da mu se pridruže u borbi protiv Božje vladavine. Adam i Eva bili su potpuno srećni u poslušnosti Božjem zakonu i ta činjenica ostala je kao stalno svedočanstvo protiv sotoninog tvrđenja, koje je izrekao dok je bio na Nebu, da je Božji zakon nasilan i da ne doprinosi dobru Njegovih stvorenja. Sotonina zavist se probudila, dok je posmatrao prekrasan dom pripravljen bezgrešnom paru. Odlučio je da ih navede na greh, da bi, kada ih odvoji od Boga i stavi pod svoju vlast, mogao dobiti Zemlju u posed i uspostaviti svoje carstvo nasuprot Svevišnjemu.
Da se sotona pokazao u svojoj pravoj prirodi, bio bi odmah odbačen, jer su Adam i Eva bili upozoreni na ovog opasnog neprijatelja, međutim, on je radio u tami, skrivajući svoje prave namere, da bi uspešnije ostvario svoj cilj. Posluživši se zmijom kao svojim oruđem, stvorenjem koje je tada prekrasno izgledalo, obratio se Evi: »Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?« (1. Mojsijeva 3,1) Da se Eva uzdržala da ne započne raspravu sa kušačem, bila bi sigurna; ali, usudila se da razgovara s njim i pala je kao žrtva njegovog lukavstva. Mnogi i danas bivaju pobeđeni na isti način. Oni sumnjaju, počinju da prigovaraju Božjim zahtevima, i umesto da poslušaju Božje zapovesti, prihvataju ljudske teorije, koje samo prikrivaju sotonine planove.
»A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog: ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reče ženi, nećete vi umreti, nego zna Bog da će vam se u onaj dan kada okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo.« (1. Mojsijeva 3,2-5) Tvrdio je da će postati slični Bogu, da će imati veću mudrost nego pre i da će se osposobiti za mnogo uzvišenije sfere postojanja. Eva je podlegla iskušenju, i svojim uticajem navela i Adama na greh. Prihvatili su reči koje je izgovorila zmija da Bog nije ozbiljno mislio ono što je rekao, pokazali su nepoverenje prema svom Stvoritelju i uobrazili da im ograničava slobodu i da će, kršeći Njegov zakon, steći veću mudrost i uzvišeniji položaj.
Međutim, šta je Adam posle svoga greha saznao o pravom značenju poruke: »Jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš«? (1. Mojsijeva 2,17) Da li je iz nje shvatio, kako ga je sotona naveo da poveruje da treba da pređe u neke uzvišenije sfere postojanja? U tom slučaju prestup Zakona doneo bi čovečanstvu veliko dobro, a sotona bi postao dobročinitelj ljudskog roda, zar ne? Nažalost, Adam je ustanovio da se božanska presuda ne može protumačiti na taj način. Bog je ustvari izjavio da će čovek, kao kaznu za svoj greh, morati da se vrati u zemlju iz koje je uzet: »Jer si prah, i u prah ćeš se vratiti!« (1. Mojsijeva 3,19) sotonine reči: »Otvoriće vam se oči«, pokazale su se istinite samo u jednom smislu: Pošto su Adam i Eva postali neposlušni Bogu, njihove oči otvorile su se da shvate svoju nerazumnost, jer su zaista upoznali zlo i okusili gorčinu prestupa.
Usred Edema raslo je i drvo života, čiji rod je imao moć da obnavlja život. Da je Adam ostao poslušan Bogu, i dalje bi imao slobodan pristup ovom drvetu i tako nastavio da večno živi. Međutim, kada je zgrešio, uskraćen mu je pristup drvetu života i postao je podložan smrti. Božanska presuda: »Prah si i u prah ćeš se vratiti«, ukazivala je na potpuno gašenje života. (nastavlja se)
