»Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku. Pet od njih bejahu mudre, a pet lude. I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulja u sudovima svojim sa žišcima svojim. A budući da ženik odocni, zadremaše sve i pospaše. A u ponoći stade vika: eto ženika gde ide, izlazite mu u susret.« (Matej 25,1-6)
Hristov dolazak, najavljen vešću prvog anđela, bio je poshvatanju vernika predstavljen dolaskom ženika. Sveobuhvatna reforma, izazvana objavljivanjem vesti o Hristovom drugom dolasku, odgovarala je izlaženju devojaka. U ovoj kratkoj priči, kao i u onoj iz Jevanđelja po Mateju, u 24. glavi, predstavljene su dve grupe. Sve devojke uzele su žiške, Bibliju, iuz njenu svetlost izašle da dočekaju ženika. Međutim, »lude, uzevši žiške svoje, ne uzeše sa sobom ulja«, dok »mudre uzeše ulja u sudovima svojim sa žišcima svojim«. Druga grupa je primila Božju blagodat, obnavljajuću, prosvetljujuću silu Svetoga Duha, koju Božja Reč naziva žiškom nozi i videlom stazi. U strahu Božjem ova grupa proučavala je Pisma da pronađe istinu, i iskreno se trudila da dostigne neporočnost srca i života. Stekla je lična iskustva, veru u Boga i Njegovu Reč, koju nisu mogla da savladaju nikakva razočarenja niti odlaganja. Ostale devojke, »uzevši žiške svoje, ne uzeše sa sobom ulja«. Delovale su oslanjajući se na svoja osećanja. Svečana vest pokrenula je njihova strahovanja, ali oslonile su se na veru svojih drugarica, zadovoljne titravim svetlom pozitivnih osećanja, bez temeljnog razumevanja istine ili stvarnog delovanja blagodati na srce. One su, takođe, izašle da dočekaju Gospoda, ispunjene nadom da će odmah dobiti nagradu, ali nisu bile spremne na odlaganje i razočarenje. Kada su naišle nevolje, njihova vera je oslabila, a njihova svetlost potamnela.
»A budući da ženik odocni, zadremaše sve i pospaše.« Kašnjenjem ženika predstavljeno je vreme koje je proteklo od časa kada je Gospod bio očekivan, od razočarenja i prividnog odlaganja Njegovog dolaska. Tokom toga vremena punog nesigurnosti, zainteresovanost površnih i mlakih uskoro je počela da slabi i oni su tako počeli da ulažu sve manje napora, dok su oni čija je vera bila utemeljena na dobrom poznavanju Biblije imali čvrsto tlo pod nogama, koje talasi razočaranja nisu mogli odneti.
»Zadremaše i pospaše sve«, jedna grupa iz nemarnosti i nedostatka vere, a druga strpljivo čekajući da dobije jasniju svetlost. Ipak, i druga grupa je tokom ove noći nevolje naizgled izgubila, makar u nekoj meri, svoju revnost i odanost. Mlaki i površni više se nisu mogli osloniti na veru svoje braće. Svako je morao da stoji ili pada sam za sebe.
Nekako u to vreme počeo je da se pojavljuje fanatizam. Neki koji su govorili da čvrsto veruju u poruku, odbacili su Božju Reč kao jedinog nepogrešivog vodiča i, tvrdeći da se pokoravaju vođstvu Svetoga Duha, dozvolili da ih ponese plima osećanja, utisaka i mašte. Bilo je i onih koji su pokazivali slepu, farisejsku revnost, osuđujući sve koji nisu pristajali da prihvate njihovo mišljenje. Njihove fanatičke ideje, zajedno s njihovim postupcima, nisu nailazile na odobravanje većine čekalaca Hristovog dolaska, ali poslužile su sotoni da delo istine izloži preziru.
Sotona je u stvari pokušavao da se na taj način suprotstavi Božjem delu i da ga potkopa. Ljudi su se veoma uskomešali zbog propovedanja o drugom Hristovom dolasku, na hiljade grešnika se obratilo, a verni ljudi predano su se posvećivali delu objavljivanja istine, čak i posle prvog razočarenja. Knez tame gubio je svoje podanike, i da bi navukao prezir na Božje delo, potrudio se da prevari neke koji su tvrdili da veruju i da ih uvuče u fanatizam. Posle toga njegovi predstavnici bi spremno iskoristili svaku pogrešku, svaki propust, svako neodgovarajuće delo, i onda ih predstavili narodu na najgori mogući način da bi ponizili čekaoce i njihovu veru. I tako, što je veći bio broj onih koji su na rečima pristajali uz veru u drugi dolazak, iako je u stvari sotona vladao njihovim srcima, on je sticao sve veću prednost privlačenjem pažnje na njih kao na predstavnike cele zajednice vernika.
Sotona je »opadač braće« i njegov duh pokreće ljude da traže greške i nedostatke pripadnika Gospodnjeg naroda i da ih obelodanjuju, dok njihova dobra dela i ne spominju. On se uvek revnosno suproti Gospodu koji se trudi oko spasenja duša. Kada se sinovi Božji okupe da izađu pred Gospoda, i sotona dolazi da bude među njima. Prilikom svakog duhovnog probuđenja, on je uvek na poslu i čini sve da dovede ljude neposvećenog srca i neuravnoteženog uma. Kada takvi prihvate neki deo istine, kada steknu mesto među vernicima, on preko njih radi da razvije teorije kojima će prevariti neoprezne. Ni za koga se ne može kazati da je pravi hrišćanin samo zato što se nalazi u društvu Božje dece, što sedi u Božjem domu i za Gospodnjom trpezom. Sotona je često na istom mestu i prilikom najsvečanijih prilika u onima koje može da upotrebi kao svoje sluge. (nastavlja se)
