»I posle ovoga videh drugoga anđela gde silazi s neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. I povika jakim glasom, govoreći: pade, pade Vavilon veliki i posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica svih ptica nečistih i mrskih.« »I čuh glas drugi s neba koji govori: iziđite iz nje, narode Moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina.« (Otkrivenje 18,1.2.4)
Ovaj biblijski tekst unapred ukazuje na vreme kada će, u skladu s vešću drugog anđela (Otkrivenje 14,8), biti ponovo objavljen pad Vavilona, uz dodatnu napomenu o pokvarenosti koja je, posle prvog objavljivanja ove vesti u leto 1844. godine prodrla u razne verske zajednice koje sačinjavaju Vavilon. Ovde je opisano strašno stanje verskoga sveta. Posle svakog odbacivanja istine ljudski duh postaje sve mračniji, njegovo srce sve upornije, dok na kraju otvoreno stane na stranu tvrdokornih nevernika. Prkoseći opomenama koje im je Bog uputio, ljudi će nastaviti da gaze bar jedan propis iz Dekaloga, sve dok ne počnu da progone one koji ih smatraju svetima. Preziranje Božje Reči i Njegovog naroda, znači i preziranje Hrista. Kada Crkve budu prihvatile spiritistička učenja, biće uklonjena sva ograničenja postavljena telesnom srcu, a ispovedanje religije postaće samo plašt kojim će biti pokriveno najgore bezakonje. Verovanje u pojavljivanje duhova otvara vrata lažnim duhovima i đavolskim naukama, i tako će se uticaj zlih anđela osetiti i u Crkvama.
O Vavilonu, u vreme koje je opisano u ovom proročanstvu, rečeno je sledeće: »Jer gresi njezini dopreše tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine!« (Otkrivenje 18,5) Vavilon je napunio meru svoje krivice, i uskoro treba da ga zadesi propast. Međutim, Bog ima svoj narod u Vavilonu, i pre nego što ga bude pohodio svojim sudovima, pozvaće ove verne ljude da izađu iz njega, da ne učestvuju u njegovim gresima i da im ne »naude zla« njegova. Upravo zato nastaje pokret, simbolički predstavljen anđelom koji silazi s neba, koji obasjava zemlju svojom slavom i moćnim glasom objavljuje grehe Vavilona. U vezi s njegovom porukom, čuje se i poziv: »Izađite iz nje, narode Moj!« Ove poruke, zajedno s vešću trećeg anđela, sačinjavaju konačnu opomenu koja treba da se uputi stanovnicima Zemlje.
Težak će biti izbor s kojim će svet morati da se suoči. Zemaljske sile, ujedinjene u borbi protiv Božjih zapovesti, izdaće dekret da se svi »mali i veliki, bogati i siromašni, slobodnjaci i robovi« (Otkrivenje 13,16) moraju pokoriti običajima Crkve i svetkovati lažni dan odmora. Oni koji budu odbili da se pokore, biće kažnjeni građanskim kaznama, a posle toga biće proglašeno da zaslužuju i smrt. Sa druge strane, Božji zakon, koji zahteva svetkovanje Stvoriteljevog dana odmora, traži poslušnost i preti gnevom svim prekršiocima svojih propisa.
Pored mogućnosti izbora koja mu je tako jasno objavljena, svako ko slušajući ljudske propise, pogazi Božji zakon, dobija žig zveri, odnosno prihvata znak vernosti sili koju je izabrao da posluša umesto Boga. Opomena s Neba glasi: »Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju i on će piti od vina gneva Božjega koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova.« (Otkrivenje 14,9.10)
Međutim, niko neće morati da oseti žestinu Božjeg gneva, sve dok njegovom umu i njegovoj savesti istina ne bude jasno objavljena i dok je ne bude odbacio. Ima mnogo onih koji nikada nisu imali priliku da čuju posebne istine za ovo vreme. Obaveznost četvrte zapovesti nikada im nije bila objavljena u pravoj svetlosti. Onaj koji čita svako srce i poznaje svaku pobudu neće dozvoliti da nijedan od onih koji traži poznanje istine bude prevaren u odnosu na pitanja oko kojih postoji sukob. Dekret neće biti nametnut ljudima kao slepim izvršiocima. Svako treba da dobije dovoljno svetlosti da bi mogao razumno da odluči.
Pitanje svetkovanja sedmičnog dana odmora, poslužiće kao velika proba vernosti, jer je ta istina posebno napadnuta. Kada ljudi budu stavljeni pred tu konačnu probu, biće povučena i linija razdvajanja između onih koji služe Bogu i onih koji Mu ne služe. Dok će svetkovanje lažnog dana odmora u skladu sa zemaljskim zakonima, a suprotno četvrtoj zapovesti, predstavljati zakletvu vernosti sili koja se protivi Bogu, svetkovanje biblijskog dana odmora, u znak poslušnosti Božjem zakonu, biće dokaz vernosti Stvoritelju. Tako će jedna grupa, prihvatajući znak pokornosti zemaljskim silama, primiti žig zveri, dok će druga, birajući znak vernosti božanskom autoritetu, primiti Božji pečat. (nastavlja se)