Apostoli su se suočavali u Crkvi s onima koji su propovedali pobožnost, iako su potajno činili bezakonje. Ananija i Sapfira odigrali su ulogu takvih varalica, praveći se da daju Gospodu celu žrtvu, iako su lakomo zadržali za sebe jedan njen deo. Duh istine otkrio je apostolima pravi karakter ovih licemera, a Božji sudovi uklonili su ovu prljavu mrlju koja je kvarila čistotu Crkve. Ovaj očigledni dokaz, da Božjem Duhu u Crkvi ništa nije sakriveno, uneo je užas u srca licemera i prestupnika. Oni nisu mogli dugo da opstanu povezani s onima koji su, svojim navikama i opredeljenjima, dosledno predstavljali Isusa Hrista, i kada su nevolje i progonstva zahvatili Njegove sledbenike, samo su ljudi, spremni da se istine radi odreknu svega, poželeli da ostanu Hristovi sledbenici. Tako je, sve dok je trajalo progonstvo, Crkva uglavnom ostajala čista. Ali, kada je progonstvo prestalo, primani su i nedovoljno iskreni i posvećeni obraćenici, i tako je otvoren put da sotona stekne uporište u Crkvi.
Međutim, ne postoji nikakvo zajedništvo između Kneza videla i kneza tame, i zato ne može biti nikakvog zajedništva ni između njihovih sledbenika. Kada su se hrišćani složili da se ujedine s onima koji su se samo delimično obratili od neznaboštva, krenuli su putem koji ih je odvodio sve dalje od istine. Sotona je trijumfovao, jer je uspeo da prevari tako veliki broj Hristovih sledbenika. Onda je učinio sve da svojom silom još odlučnije utiče na njih i da ih pokrene da progone one koji su ostali verni Bogu. Niko nije bolje osposobljen da se bori protiv prave hrišćanske vere od onih koji su nekada bili njeni branitelji; ti otpali hrišćani, sjedinjeni sa svojim poluneznabožačkim prijateljima, usmerili su sve svoje napore protiv suštine Hristove nauke.
Očajnička borba čekala je one koji su želeli da ostanu verni istini i da se odlučno usprotive zabludama i gnusnim delima, koja su se odevena u sveto ruho uvlačila u Crkvu. Biblija više nije bila prihvaćena kao merilo vere. Nauka o verskoj slobodi bila je proglašena jeretičkom, a njeni zastupnici omrznuti i progonjeni.
Posle duge i oštre borbe, manjina vernih odlučila je da prekine svaku vezu sa otpalom Crkvom, ukoliko ona i dalje uporno bude odbijala da se oslobodi laži i idolopoklonstva. Shvatili su da je to odvajanje neophodno ukoliko žele da ostanu poslušni Božjoj Reči. Nisu se usuđivali da i dalje trpe zablude kobne po svoju dušu, i pruže primer koji će dovesti u opasnost veru njihove dece i dece njihove dece. Da bi osigurali mir i jedinstvo bili su spremni da učine svaki ustupak koji će biti u skladu s vernošću Bogu; ali, osećali su da bi i sam mir bio preskupo plaćen, ukoliko moraju da žrtvuju načela. Ako bi se jedinstvo moglo održati jedino sporazumom na štetu istine i pravde, onda neka bude razlikovanja, pa čak i rata!
Bilo bi dobro i za Crkvu i za svet kada bi načela, koja su pokretala te nepokolebljive duše, bila obnovljena u srcu onih koji tvrde da pripadaju Božjem narodu. Zapažena je zabrinjavajuća ravnodušnost prema naukama koje predstavljaju stubove hrišćanske vere. Sve više širi se mišljenje da one i nemaju neku životnu važnost. Ovo izopačeno gledište jača ruke sotonskim slugama, tako da lažne teorije i kobne zablude, koje su verni iz prošlih vekova, dovodeći u opasnost i svoj sam život, pokušavali da suzbiju i razobliče, danas blagonaklono gledaju hiljade onih koji se smatraju Hristovim sledbenicima.
Prvi hrišćani bili su zaista poseban narod. Njihovo besprekorno vladanje i nepokolebljiva vera predstavljali su stalni ukor koji je narušavao spokojstvo grešnika. Iako malobrojni, bez bogatstva, položaja ili počasnih zvanja, bili su strah i trepet za prestupnike svuda gde su ljudi upoznali njihov karakter i njihovu doktrinu. Upravo zbog toga su ih bezakonici mrzeli, isto kao što je bezbožni Kajin mrzeo Avelja. Iz istog razloga iz koga je Kajin ubio Avelja, ubijali su pripadnike Božjeg naroda oni koji su pokušavali da se oslobode ograničenja koja im je Sveti Duh postavljao. Iz istog razloga Jevreji su odbacili i razapeli Spasitelja, jer je neporočnošću i svetošću svoga karaktera predstavljao stalan ukor njihovoj sebičnosti i pokvarenosti. Od Hristovog vremena pa sve do danas, Njegovi verni učenici pokretali su mržnju i protivljenje onih koji su voleli i sledili puteve greha. (nastavlja se)
