Međutim, niko ne treba da bude prevaren lažnim spiritističkim tvrdnjama. Bog je dovoljno svetlosti dao ljudima da mogu otkriti zamke. Kao što je već pokazano, teorija koja predstavlja temelj spiritizma u sukobu je s najjasnijim biblijskim izjavama. Sveto pismo kaže da mrtvi ne znaju ništa, da su propale sve njihove misli, da nemaju nikakvog dela ni u čemu što se zbiva pod Suncem, da ne znaju ništa ni o radostima ni o žalostima onih koji su im bili najdraži na Zemlji.
Bog je izričito zabranio svaku navodnu vezu s duhovima umrlih. U vreme starih Jevreja postojala je grupa ljudi koji su tvrdili, kao i spiritisti danas, da održavaju veze s mrtvima. Ali, »duhovi vračarski i gatarski«, kao što su se nazivali ti posetioci iz drugoga sveta, u Bibliji su nazvani »duhovi đavolski« (4. Mojsijeva 25,1-3; Psalam 106,28; 1. Korinćanima 10,20; Otkrivenje 16,14). Prizivanje »vračarskih« duhova bilo je proglašeno uvredom za Gospoda, i zato strogo zabranjeno pod pretnjom smrtne kazne (3. Mojsijeva 19,31; 20,27). I na samo spominjanje »vračanja« danas se gleda s prezrenjem. Tvrđenje da ljudi mogu da održavaju vezu sa zlim duhovima smatra se pričom koja potiče iz mračnog srednjeg veka. Međutim, spiritizam, koji broji stotine hiljada, pa, čak i milione poklonika, koji je uspeo da prodre i u naučne krugove, koji je ušao u Crkve, naišao na naklonost zakonodavnih tela i kraljevskih dvorova – ova mamutska prevara je samo oživljavanje, u novoj odeći, onog u stara vremena osuđenog i zabranjenog vračarstva.
Kada ne bi bilo nikakvog drugog dokaza o pravom karakteru spiritizma, hrišćanima bi trebalo da bude dovoljna činjenica da duhovi ne prave nikakve razlike između pravednosti i greha, između najplemenitijeg i najneporočnijeg Hristovog apostola i najpokvarenijeg sotoninog sluge. Uzdižući najpodlije ljude na Nebo i predstavljajući ih kao nosioce uzvišenih položaja, sotona kao da govori svetu: »Nije važno koliko si zao; nije važno da li veruješ ili ne veruješ u Boga i u Bibliju. Živi kako god hoćeš, Nebo je tvoj dom!« Spiritistički učitelji u stvari kao da izjavljuju: »Ko god čini zlo, po volji je Gospodu i takvi su mu mili; ili: gde je Bog koji sudi?« (Malahija 2,17) Božja Reč kaže:
»Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko, a od slatkoga gorko.« (Isaija 5,20)
Ovi lažni duhovi, kada se javljaju kao apostoli, daju izjave koje se suprote onome što su pravi apostoli, dok su bili na Zemlji, napisali po nalogu Svetoga Duha. Oni odbacuju božansko poreklo Biblije, i na taj način ruše temelje hrišćanske nade i gase svetlost koja otkriva put prema Nebu. Sotona je učinio sve da svet poveruje da je Biblija samo zbirka legendi, ili knjiga prilagođena detinjstvu ljudskog roda, koju sada treba drugačije gledati ili je odbaciti kao zastarelu. Umesto Božje Reči on sada uzdiže spiritističke pojave. Taj kanal je potpuno u njegovoj vlasti; i uz njegovu pomoć može učiniti da svet veruje samo ono što on želi. Knjigu koja treba da sudi njemu i njegovim sledbenicima on potiskuje u pozadinu, u kojoj i želi da ostane, a Spasitelja sveta predstavlja kao biće koje nije ništa više od običnog čoveka. Kao što su rimski stražari koji su čuvali Isusov grob širili lažne izveštaje u skladu sa uputstvima koja su im dali sveštenici i starešine da bi pobili Njegovo vaskrsenje, tako i pobornici spiritističkih pojava pokušavaju da dokažu da ne postoji ništa čudesno u okolnostima koje su pratile Spasiteljev život. Pošto su tako pokušali da Isusa stave u pozadinu, skreću pažnju na svoja čuda, govoreći da ona potpuno nadmašuju sve što je Isus ikada učinio. Istina je da spiritizam sada menja svoj oblik i da, prikrivajući neke svoje neprihvatljive osobine, pokušava da se odene u hrišćansko ruho. Međutim, njegove izjave sa propovedaonica i preko štampe poznate su javnosti već mnogo godina i one otkrivaju njegov istinski karakter. On svoja učenja ne može ni da prikrije ni da porekne.
Čak i u svom sadašnjem obliku, nije ništa manje opasan, već stvarno mnogo opasniji nego ranije, jer su njegove prevare postale još podmuklije. Dok je ranije odbacivao Hrista i Bibliju, sada tvrdi da prihvata i jedno i drugo. Međutim, Bibliju tumači onako kako to odgovara nepreporođenom srcu, dok njene svečane i životno važne istine potpuno odbacuje. Ljubav proglašava najvažnijom Božjom osobinom, ali je spušta na nivo bolećive sentimentalnosti, ne praveći veliku razliku između dobra i zla. Božju pravednost, Njegovo osuđivanje greha, zahteve Njegovog svetog zakona – sve to smatra nevažnim. Ljudima govori da Deset zapovesti treba smatrati mrtvim slovom. Ugodnim, zavodljivim bajkama zaokuplja čula i navodi ljude da odbace Bibliju kao temelj svoje vere. Hrista se i sada stvarno odriče kao i nekada, ali sotona je tako zaslepio oči ljudima da ne primećuju ovu prevaru. (nastavlja se)
