Knez tame, koji je sve snage svoga inteligentnog uma oduvek posvećivao delu prevare, vrlo vešto prilagođava svoja iskušenja ljudima svih klasa i položaja. Obrazovanim osobama predstavlja spiritizam u njegovim suptilnijim i intelektualnijim vidovima i tako uspeva da mnoge od njih uhvati u svoje zamke. Mudrost koju spiritizam nudi ljudima apostol Jakov ovako je opisao: »Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, đavolska.« (Jakov 3,15) Veliki varalica tu činjenicu, naravno, prikriva kada prikrivanje odgovara njegovim namerama. Onaj koji je uspeo da se pred Hristom u pustinji kušanja pokaže odeven sjajem nebeskog serafima, prilazi i ljudima na najprivlačniji način, kao anđeo svetlosti. On se poziva na razum iznoseći uzvišene teme, oduševljava maštu prikazujući veličanstvene prizore i pokreće osećanja svojim rečitim opisima ljubavi i dobročinstva. On uobrazilju šalje na plemenite uzlete, navodeći ljude da se toliko ponesu svojom mudrošću da u svom srcu počnu da potcenjuju Večitoga. To moćno biće koje je bilo u stanju da Otkupitelja sveta izvede na izu-etno visoku planinu i da Mu pokaže sva carstva na Zemlji i njihovu slavu, prilagodiće i svoja iskušenja ljudima tako da izopači osećanja svih onih koji nisu zaštićeni božanskom silom.
Sotona i danas pridobija ljude na isti način na koji je pridobio Evu u Edemu: laskanjem, buđenjem želje za zabranjenim znanjem, pokretanjem častoljubive težnje za samouzvišenjem. Popuštanje ovim istim težnjama prouzrokovalo je i njegov pad, a sada preko njih nastoji da postigne uništenje čoveka. Evi je rekao: »Postaćete kao bogovi i znati što je dobro što li zlo!« (1. Mojsijeva 3,5) Spiritizam uči da je »čovek biće koje napreduje, da je od samog rođenja njegova sudbina da napreduje, sve do večnosti, sve do božanstva«. I ponovo: »Svaki um će suditi samome sebi, a ne drugi!« »Suđenje će biti pravedno, jer će to biti suđenje samome sebi… Presto je u nama samima.« Jedan spiritistički učitelj je rekao, kada se u njemu probudila njegova »duhovna svest«: »Svi moji bližnji su bezgrešni polubogovi!« Jedan drugi je izjavio: »Svako pravedno i savršeno biće je Hristos.«
Sotona je tako umesto pravednosti i savršenstva jednog beskrajnog Boga, koji je pravi objekt obožavanja, umesto savršene pravednosti Njegovog zakona, koji je istinsko merilo ljudskih dostignuća, postavio grešnu, zalutalu prirodu samoga čoveka kao jedini predmet obožavanja, jedino pravilo na sudu, jedino merilo karaktera. To je kretanje, ali nije uzdizanje, nego padanje! Zakon naše intelektualne i duhovne prirode je da se menjamo posmatranjem. Um se postepeno usklađuje s temama kojima se bavi. Mi se izjednačujemo s onim što smo navikli da volimo i poštujemo. Čovek se nikada neće uzdići iznad svoga merila neporočnosti, dobrote ili istine. Ako je sam sebi najuzvišeniji ideal, nikada neće postići ništa uzvišenije od samoga sebe. Umesto toga, stalno će padati sve dublje i dublje. Jedino Božja blagodat ima u sebi snagu da uzdigne čoveka. Prepušten samome sebi, neizbežno će padati sve dublje.
Onima koji popuštaju sebi, koji trče za uživanjima, koji su telesni, spiritizam se predstavlja u manje prihvatljivom obliku, nego onima koji su plemenitiji ili intelektualniji; u njegovom grubljem obliku oni nalaze upravo ono što je u skladu s njihovim sklonostima. Sotona proučava svaki znak slabosti ljudske prirode, pamti grehe koje je svaki pojedinac sklon da čini; i onda se trudi da svakome omogući priliku da zadovolji svoje sklonosti prema zlu. On navodi ljude da preteruju u onome što je samo po sebi dozvoljeno, i da zbog neumerenosti oslabe svoje fizičke, mentalne i moralne snage. On je već uništio i još uništava hiljade onih koji popuštaju svojim strastima, ogrubljujući na taj način celokupnu ljudsku prirodu. Da bi dovršio svoje delo preko duhova izjavljuje da »istinsko znanje uzdiže čoveka iznad svih zakona«, da je »sve što postoji dobro«, da »Bog nikoga ne osuđuje« i da su »svi počinjeni gresi nevini«. Kada su ljudi na taj način navedeni da poveruju da je čovekova želja najviši zakon, da je sloboda u stvari razuzdanost, da je čovek odgovoran jedino sebi, ko bi još mogao da se čudi što se pokvarenost i poročnost sreće na svakom koraku? Mnogi ljudi željno prihvataju učenja koja im daju slobodu da slušaju samo pobude svoga telesnoga srca. Uzde samosavlađivanja stavljene su u ruke strastima, sposobnosti uma i duše potčinjene su životinjskim nagonima, a sotona pobedonosno uvlači u svoju mrežu hiljade onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici. (nastavlja se)
