Svet se odao zadovoljavanju svojih prohteva. »Telesna želja, i želja očiju, i ponos života« (1. Jovanova 2,16) vladaju mnoštvom ljudi. Međutim, Hristovi sledbenici imaju svetije zvanje.
»Zato izađite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote!« U svetlosti Božje Reči u pravu smo ako kažemo da posvećenje ne može biti istinsko ukoliko nije pokrenulo potpuno odbacivanje grešnih težnji i svetovnih uživanja. Onima koji su ispunili uslove: »Zato izađite između njih i odvojte se… i ne dohvatajte se do nečistote«, upućeno je Božje obećanje: »I Ja ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti Moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedržitelj!« (2. Korinćanima 6,17.18) Prednost i dužnost svakog hrišćanina je da stekne bogata i obilna iskustva u onome što je Božje. »Ja sam videlo svetu«, rekao je Isus. »Ko ide za Mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.« (Jovan 8,12) »A put je pravednički kao svetlo videlo koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan!« (Priče 4,18) Svaki korak učinjen u veri i poslušnosti dovodi dušu u čvršću vezu sa Videlom sveta, u kome »tame nema nikakve«. Svetli zraci Sunca pravednosti obasjavaju Božje sluge, i oni su dužni da odsjajuju njihovom svetlošću. Kao što nam zvezde govore da negde na nebu postoji velika svetlost čijom slavom i one blistaju, tako i hrišćani treba da pokažu da postoji Bog na prestolu svemira, Bog čiji je karakter dostojan slavljenja i podražavanja. Vrline Njegovog Duha, čistota i svetost Njegovog kataktera, pokazaće se u Njegovim svedocima.
U svojoj Poslanici Kološanima Pavle navodi bogate blagoslove obećane Božjoj deci. On kaže: »Ne prestajemo za vas moliti se Bogu i iskati da se ispunite poznanjem volje njegove u svakoj premudrosti i razumu duhovnome. Da živite pristojno, Bogu na svako ugađanje, i u svakome dobrome delu da budete plodni i da rastete u poznanju Božjemu, jačajući svakom snagom po sili slave njegove i u svakom trpljenju i dugom podnošenju s radošću.« (Kološanima 1,9-11)
On ponovo piše o svojoj želji da braća u Efesu shvate veličinu prednosti koje uživaju kao hrišćani. Najrazumljivijim rečima, otkriva pred njima čudesnu silu i znanje koje bi mogli imati kao sinovi i kćeri Najvišega. Njima je moguće »da se utvrde Duhom njegovim za unutrašnjeg čoveka«, da budu »u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni«, da razumeju »sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina«, da upoznaju »pretežniju od razuma ljubav Hristovu«. Međutim, apostolova molitva dostiže vrhunac kada se, govoreći o prednostima, ovako moli: »Da se ispunite svakom puninom Božjom!« (Efescima 3,16-19)
Ovde su nam otkrivena dostignuća do kojih možemo stići verom u obećanja našeg nebeskog Oca, i ukoliko budemo ispunili Njegove zahteve. Hristovim zaslugama imamo pristup prestolu Neizmerne sile. »Koji, dakle, svoga Sina ne poštede, nego Ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njime sve ne daruje?« (Rimljanima 8,32) Otac je dao svome Sinu svoga Duha bez mere, ali i mi možemo učestvovati u Njegovoj punini. Isus kaže: »Kada, dakle, vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu u Njega?« (Luka 11,13) »I ako što zaištete u ime Moje, Ja ću učiniti!« (Jovan 14,14) »Ištite u primićete, da radost vaša bude ispunjena!« (Jovan 14,14; 16,24) (nastavlja se)
