Posvećenje opisano u Bibliji obuhvata celo biće – duh, dušu i telo. Pavle se molio za Solunjane: »I celi vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista!« (1. Solunjanima 5,23) Zatim opet piše vernicima: »Molim vas, dakle, braćo, milosti Božje radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu!« (Rimljanima 12,1) U vreme staroga Izrailja, svaka životinja koja je prinošena na žrtvu Bogu bila je pažljivo pregledana. Ako bi bila otkrivena bilo kakva mana na donesenoj životinji, bila bi odbijena, jer je Bog zapovedio da žrtva treba da bude »bez mane«. Tako su i hrišćani pozvani da prinesu svoje telo »u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu«. Da bi to zaista mogli učiniti, sve svoje sposobnosti morali su da sačuvaju u najboljem mogućem stanju. Svaka navika koja oslabljuje fizičku ili mentalnu snagu, onesposobljava čoveka da služi svom Stvoritelju. Hoće li Bog biti zadovoljan nečim što je manje od najboljega što bismo Mu mogli ponuditi? Hristos je rekao: »Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim!« Oni koji ljube Gospoda svim svojim srcem poželeće da Mu posvete najbolju službu u svom životu, stalno će se truditi da svaku sposobnost svoga bića usklade sa zakonima koji će unaprediti njihovu mogućnost da ispunjavaju Njegovu volju. Oni neće, popuštajući prohtevima ili strastima, slabiti ili poganiti žrtvu koju prinose svom nebeskom Ocu.
Petar kaže: »Ljubazni, molim vas… da se čuvate od telesnih želja koje vojuju na dušu!« (1. Petrova 2,11) Svako grešno zadovoljavanje otupljuje sposobnosti i umrtvljuje umne i duhovne sposobnosti opažanja, tako da Božja Reč ili Božji Duh mogu uticati na srce. Pavle piše Korinćanima: »Da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha i da tvorimo svetinju u strahu Božjemu.« (2. Korinćanima 7,1) Tako među plodove Duha – ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotkost«, on ubraja i uzdržanje, odnosno umerenost (Galatima 5,22.23).
Uprkos svim ovim nadahnutim pozivima, koliko takozvanih hrišćana oslabljuje svoje sposobnosti trčeći za dobitkom ili obožavajući modu, koliki unižavaju svoje ljudsko dostojanstvo žderanjem, pijenjem vina, zabranjenim uživanjima? Crkva, umesto da ih ukorava, često podupire zlo pozivajući se na apetit, na želju za dobitkom, ili na ljubav prema uživanjima da bi popunila svoju riznicu, kada ljubav prema Hristu postane preslaba da bi je popunila! Kada bi se Isus pojavio u današnjim crkvama i video svetkovanje i nesveto trgovanje koje se u njima obavlja u ime religije, zar ne bi izagnao te skvrnitelje, kao što je postupio prema menjačima novca u Hramu?
Apostol Jakov izjavljuje da je mudrost koja dolazi odozgo »najpre čista«. Da se susreo s onima koji dragoceno ime Isusa Hrista izgovaraju usnama zaprljanim duvanom, onima čiji su dah i ličnost zagađeni njegovim pokvarenim zadahom, koji zagađuju nebeski vazduh i primoravaju sve oko sebe da udišu taj otrov, da je došao u dodir s običajem, koji se toliko suproti neporočnosti Jevanđelja, zar ga ne bi osudio kao »zemaljski, ljudski, đavolski«? Robovi duvana, tvrdeći da uživaju blagoslove potpunog posvećenja, pričaju o svojoj nadi u Nebo, ali Božja Reč otvoreno je objavila da »neće ući u njega ništa pogano«. (Otkrivenje 21,27)
»Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite, dakle, Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božje.« (1. Korinćanima 6,19.20) Onaj čije je telo hram Svetoga Duha neće biti rob nikakve štetne navike. Njegove snage pripadaju Hristu, koji ga je otkupio svojom krvlju. Njegovo imanje pripada Gospodu. Kako bi mogao biti bez krivice ako rasipa dobro koji mu je povereno? Mnogi takozvani hrišćani godišnje prinose ogromne svote na beskorisna i štetna uživanja, dok duše ginu lišene reči života. Bogu zakidaju desetke i prinose, dok na oltaru razornih strasti troše mnogo više od onoga što daju da pomognu siromašnima ili da podrže propovedanje Jevanđelja. Kada bi svi koji tvrde da slede Hrista bili zaista posvećeni, njihova sredstva, umesto da budu potrošena na nepotrebne ili čak štetne navike, bila bi stavljena u Gospodnju riznicu, a hrišćani bi bili primer umerenosti, samoodricanja i samopožrtvovanja. Tada bi bili videlo svetu. (nastavlja se)
