Obraćenje i posvećenje treba da pomire čoveka sa Bogom, jer ga dovode u sklad sa načelima Njegovog zakona. U početku, čovek je bio stvoren po Božjem obličju. Bio je u savršenom skladu sa prirodom i sa Božjim zakonom; načela pravednosti bila su upisana u njegovo srce. Međutim, greh ga je otuđio od njegovog Stvoritelja. Više nije odsjajivao božanskim obličjem. Njegovo srce objavilo je rat načelima Božjeg zakona. »Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božjemu niti može.« (Rimljanima 8,7) Međutim: »Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao« (Jovan 3,16), da bi čovek mogao da se pomiri sa Bogom. Zaslugama Isusa Hrista čovek može da obnovi sklad sa svojim Stvoriteljem. Njegovo srce mora da bude obnovljeno božanskom blagodaću, on odozgo mora da dobije novi život. Ta promena je novorođenje, bez koga, ističe Isus, niko »ne može videti carstva Božjega«.
Osvedočenje u vlastitu grešnost je prvi korak u pomirenju s Bogom. »Greh je bezakonje.« »Jer kroz zakon dolazi poznanje greha.« (1. Jovanova 3,4; Rimljanima 3,20) Da bi uvideo svoju krivicu, grešnik treba da uporedi svoj karakter sa Božjim velikim merilom pravednosti. To je ogledalo koje pokazuje savršenstvo pravednog karaktera i omogućava mu da sagleda mane svog karaktera.
Zakon otkriva čoveku njegove grehe, ali mu ne nudi nikakav lek. Iako obećava život poslušnome, objavljuje da je smrt pala u deo prestupniku. Samo Hristovo Jevanđelje može ga osloboditi od osude ili zagađenja grehom. Grešnik mora da se pokaje pred Bogom čiji je Zakon prekršio, i mora da pokaže veru u Hrista, u Njegovu žrtvu pomirenja. Na taj način stiče »oproštenje pređašnjih greha« i udeo u božanskoj prirodi. Dobijajući »duha posinaštva«, kojim viče: »Ava, Oče!«, postaje Božje dete.
Da li je sada slobodan da krši Božji zakon? Pavle kaže: »Kvarimo li, dakle, zakon verom? Bože sačuvaj! Nego ga još utvrđujemo.« »Jer koji umresmo grehu, kako ćemo još živeti u njemu?« Jovan izjavljuje: »Jer je ovo ljubav Božja da zapovesti Njegove držimo, a zapovesti Njegove nisu teške!« (Rimljanima 3,31; 6,2;
- Jovanova 5,3) Prilikom novorođenja srce dolazi u sklad sa Božjim zakonom. Kada se ta velika promena dogodi u grešniku, on je prešao iz smrti u život, iz greha u svetost, iz prestupa i buntovništva u poslušnost i odanost. Stari život otuđenosti od Boga se završio, a započeo je novi život pomirenja, vere i ljubavi. I onda će se »pravednost zakona« ispuniti u nama »koji ne živimo po telu nego po duhu«. (Rimljanima 8,4) Tada će jezik naše duše oglašavati: »Kako ljubim zakon Tvoj, vas dan mislim o njemu!« (Psalam 119,97)
»Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu!« (Psalam 19,7) Ljudi bez pomoći Zakona ne bi mogli imati pravilan pojam o Božjoj neporočnosti i svetosti ili o svojoj krivici i ukaljanosti grehom. Oni se ne bi osvedočili u svoj greh i ne bi osetili potrebu za pokajanjem. Pošto ne vide da se kao prekršioci Božjeg zakona nalaze u stanju izgubljenosti, ne osećaju ni svoju potrebu za pomiriteljskom Hristovom krvlju. Oni se nadaju spasenju iako nisu doživeli potpunu promenu srca ni reformu života. Tako se umnožavaju površna obraćenja i mnogi ljudi pristupaju Crkvi, iako se nikada nisu sjedinili s Hristom. (nastavlja se)
