Za svaku zaista obraćenu dušu odnos prema Bogu i večnim istinama predstavlja veliku životnu temu. Međutim, da li se u velikim savremenim Crkvama može naći duh posvećenja Bogu? Novi vernici ne odbacuju svoju oholost i ljubav prema svetu. Nisu ništa spremniji da se odreknu sebe, da uzmu svoj krst, i pođu za krotkim i poniznim Isusom nego što su to bili pre obraćenja. Religija je postala razonoda za nevernike i skeptike zato što mnogi koji nose njeno ime ne poznaju njena načela. Sila pobožnosti skoro je nestala iz mnogih crkava. Izleti, crkvene pozorišne predstave, crkveni sajmovi, lepe kuće, lično razmetanje – sve to je potisnulo misli o Bogu. Zemlja, imanja i svetovna zanimanja zaokupljaju misli, a ono što je od večne vrednosti jedva može da privuče prolaznu pažnju.
Uprkos sveopštem opadanju vere i pobožnosti, u tim Crkvama, ipak, ima stvarnih Hristovih sledbenika. Pre nego što božanski sudovi budu konačno pohodili Zemlju, među pripadnicima Gospodnjeg naroda doći će do takvog oživljavanja prvobitne pobožnosti do kakvog nije dolazilo još od apostolskih vremena. Božji Duh i Božja sila izliće se na Božju decu. U to vreme mnogi će se odvojiti od Crkava u kojima je ljubav prema ovome svetu istisnula ljubav prema Bogu i prema Njegovoj Reči. Mnogi među propovednicima i među vernicima, radosno će prihvatiti velike istine koje je Bog dao da budu objavljene u to vreme da bi se ljudi pripremili za Gospodnji drugi dolazak. Neprijatelj duša poželeće da osujeti ovo delo, i pre nego što bude došlo vreme za taj pokret, potrudiće se da ga spreči podizanjem lažnog. I činiće da se na crkvama, koje će uspeti da stavi pod svoju prevarljivu upravu, prividno izlivaju Božji posebni blagoslovi i dolaziće do prividnog viđenja sveopšteg interesovanja prema religiji. Mnoštvo će klicati da Bog na čudesan način radi za njih, iako će to delo poticati od drugog duha. Zaklanjajući se iza maske pobožnosti, sotona će se truditi da u hrišćanskom svetu ojača svoj uticaj.
U mnogim pokretima za oživljavanje vere koji su se pojavili u razdoblju od pedesetak poslednjih godina2, bio je na delu isti uticaj, u većoj ili manjoj meri, koji će se pokazivati i u budućim mnogo snažnijim pokretima. Dolazilo je do emocionalnog uzbuđenja, mešanja istinitog s lažnim, što je sve bilo dobro smišljeno da zavede s pravog puta. Ipak, niko ne treba da bude prevaren. U svetlosti Božje Reči nije teško odrediti prirodu tih pokreta. Gde god su ljudi zanemarili svedočanstvo Svetoga pisma, gde god su odbacili njegove jasne istine, koje ispituju dušu i pozivaju na samoodricanje i odvraćanje od sveta, možemo biti sigurni da im Bog neće dati svoj blagoslov. Prema pravilu koje je dao sam Isus:
»Po rodovima njihovim poznaćete ih« (Matej 7,16), potpuno je jasno da ti pokreti nisu delo Božjega Duha.
Bog je ljudima otkrio samoga sebe u istinama svoje Reči, i svima koji ih prihvate one postaju štit protiv sotoninih prevara. Upravo je zanemarivanje ovih istina otvorilo vrata zlima koja se sve više šire po religijskom svetu. Ljudi su u velikoj meri izgubili iz vida prirodu i važnost Božjeg zakona. Pogrešno shvatanje karaktera, trajnosti i obaveznosti božanskog zakona dovelo je do zabluda povezanih s obraćenjem i posvećenjem i do snižavanja merila pobožnosti u Crkvi. Upravo ovde se krije odgovor na pitanje zašto savremenim pokretima za oživljavanje vere nedostaje Božjega Duha i Božje sile. (nastavlja se)
