Luter je nekako u to vreme, čitajući Husova dela, ustanovio da su češki reformatori propovedali nauku o opravdanju verom, koju je i on sam pokušavao da uzdigne i proširi. Zato je rekao:
»Mi svi, Pavle, Avgustin i ja, bili smo husiti i ne znajući da smo to!« Onda je nastavio: »Bog će svakako pohoditi svet, jer mu je ova istina bila objavljena pre stotinu godina, a on ju je spalio!« (Wylie, b. 6, ch. 1)
U jednom pozivu nemačkom caru i plemićima da podrže reformu hrišćanstva, Luter je ovako pisao o papi: »Strašno je posmatrati čoveka koji sebe proglašava Hristovim namesnikom, i koji se diči veličanstvenošću s kojom se ne može uporediti nijedan car! Da li to znači biti sličan siromašnome Isusu ili skromnome Petru? On je, kažu oni, gospodar sveta! Ali Hristos, čiji namesnik on želi da bude, rekao je: ‘Moje carstvo nije od ovoga sveta!’ Može li se vlast namesnika proširiti preko granica vlasti njegovog gospodara?« (D’Aubigné, b. 6, ch. 3)
Ovako je pisao o univerzitetima: »Mnogo se plašim da će se univerziteti pokazati kao velika vrata pakla, ukoliko se ne budu marljivo potrudili da objasne Sveto pismo, da ga urežu u srca mladih. Nikome ne savetujem da svoje dete pošalje tamo gde Sveto pismo ne uživa vrhovnu vlast. Svaka ustanova u kojoj ljudi nisu neprestano zauzeti Božjom Rečju mora da se pokvari.« (Isto, b. 6, ch. 3)
Ovaj spis brzo se širio Nemačkom i izvršio snažan uticaj na ljude. Narod se ustalasao, a mnogo su bili pokrenuti da stupe pod zastavu reformacije. Luterovi protivnici, goreći od želje za osvetom, podsticali su papu da preduzme odlučne mere protiv njega. Odlučeno je da njegova nauka odmah bude osuđena. Reformatoru i njegovim sledbenicima bilo je određeno šezdeset dana da se odreknu svojih učenja, ukoliko to ne budu učinili, svi će biti isključeni iz Crkve.
Bila je to velika kriza za reformaciju. Stotinama godina rimska pretnja isključenjem užasavala je srca moćnih vladara, a moćne imperije ispunjavala jadom i očajanjem. Svi su sa strahom i užasom gledali one na koje je bilo bačeno ovo prokletstvo; njima je bio zabranjen svaki dodir s bližnjima i bili su stavljeni izvan zakona, svako ih je mogao progoniti do istrebljenja. Luter nije bio slep za oluju koja se spremala protiv njega, ali ostao je čvrst, uzdajući se u Hrista da će mu i dalje biti podrška i štit. Sa tom verom i hrabrošću mučenika pisao je: »Šta će se uskoro dogoditi ne znam, niti želim da znam… Neka udarac padne gde treba, ja sam bez straha. Ni jedan jedini list neće pasti bez odobrenja našega Oca. Koliko više će se On postarati za nas! Vrlo je lako umreti za Reč, jer je i Reč, koja je postala telo, sama umrla. Ako budemo umrli s Njim, mi ćemo i živeti s Njim; ako budemo prošli kroz ono kroz šta je On pre nas prošao, bićemo tamo gde je i On, i zauvek boraviti s Njim!« (Isto, 3d London ed, Walther, 1840, b. 6, ch. 9)
Kada je papska bula stigla do Lutera, on je rekao: »Ja je prezirem i napadam kao bezbožnu i lažnu… Ona osuđuje samoga Hrista… Radostan sam što mogu podnositi takva zla za najbolje od svih dela. Već sada osećam veću slobodu u svom srcu; jer konačno znam da je papa antihrist, i da je njegov presto, presto samoga sotone.« (D’Aubigé, b. 6, ch. 9)
Ipak, rimska osuda nije ostala bez delovanja. Tamnica, mučenja i mač bili su sredstva dovoljna da osiguraju poslušnost. Slabi i sujeverni zadrhtali su pred papinim dekretom; pa iako je vladala sveopšta naklonost prema Luteru, mnogi su smatrali da je život suviše dragocen da bi bio izložen opasnosti zbog dela reforme. Sve je ukazivalo kao da će se reformatorovo delo uskoro završiti.
Međutim, Luter je i dalje ostao neustrašiv. Rim je bacio anatemu na njega, a svet ga je posmatrao, ne sumnjajući da će poginuti ili biti prisiljen da popusti. On je nepokolebljivom žestinom anatemu vratio natrag autoru i javno objavio svoju odluku da zauvek prekida sa Rimom. U prisutnosti mnoštva studenata, doktora, i građana svih klasa i položaja, spalio je papsku bulu i još neke dokumente koji su podržavali papsku vlast. O tome je ovako rekao: »Moji neprijatelji bili su u stanju, spaljujući moje knjige, da naude delu istine u mislima običnog naroda i unište njihove duše; zato sam i ja spalio njihove knjige. Ozbiljna bitka tek je počela. Sve do sada samo sam se igrao s papom. Počeo sam ovo delo u Božje ime; ono će se završiti bez mene, ali u Njegovoj sili.« (Isto, b. 6, ch. 10) (nastavlja se)
