Vest o Luterovom dolasku u Augsburg donela je veliko zadovoljstvo papskom legatu. Izgledalo je da se buntovni jeretik, koji je privlačio pažnju celoga sveta, konačno našao u vlasti Rima i legat je odlučio da mu ne dopusti da umakne. Naime, reformator nije osigurao propusnicu. Prijatelji su ga preklinjali da ne izlazi pred legata bez garantnog pisma i uložili su velike napore da ga ishode od cara. Legat je, naime, nameravao da prisili Lutera, ukoliko bude moguće, da porekne svoje reči ili, ako to ne uspe, da ga prebaci u Rim u kome bi podelio sudbinu Husa i Jeronima. Zato je preko posrednika pokušavao da ga nagovori da pred njega izađe bez propusnice, prepuštajući se tako njegovoj milosti. Međutim, reformator je to odlučno odbio. I zaista, sve dok nije dobio dokument koji mu je obećavao carevu zaštitu nije se pojavljivao pred papskim izaslanikom.
Rim je tada odlučio da primeni nov metod: pokušaće da prividnom blagošću pridobije Lutera. U svojim razgovorima s Luterom, legat je bio vrlo ljubazan, ali je zahtevao da se Luter bezuslovno pokori autoritetu Crkve i da u svemu, bez dokazivanja ili raspitivanja, napusti svaku tačku svog učenja. Međutim, nije pravilno ocenio prirodu čoveka s kojim je raspravljao. Luter je odgovarajući izrazio svoje poštovanje prema Crkvi, svoju težnju za istinom, svoju spremnost da odgovori na sve primedbe povezane sa svojim učenjim i da svoju nauku prepusti oceni nekih vodećih univerziteta. Međutim, istovremeno je protestovao protiv kardinalovog zahteva da se odrekne svoje nauke iako mu niko nije dokazao da je pogrešna.
Jedini odgovor koji je stigao, glasio je: »Odreci se, odreci se!« Reformator je dokazao da Biblija podržava njegova gledišta i odlučno je izjavio da se ne može odreći istine. Legat, nemoćan da odgovori na Luterove dokaze, ne pružajući reformatoru priliku da govori, obasuo ga je bujicom prekora, poruga, ali i laskanja, pomešanih s tradicionalnim citatima i izrekama crkvenih otaca. Luter je, videći da je razgovor, vođen na takav način, potpuno beskoristan, na kraju jedva dobio pristanak legata da svoj odgovor iznese u pismenom obliku.
»Čineći tako«, pisao je jednom prijatelju, »optuženi dobija na dva načina: prvo, ono što je napisano moguće je dati na ocenu drugima; drugo, čovek dobija priliku da deluje na strahovanja, ako ne i na savest, oholog i brbljivog despota, koji bi ga inače nadvladao svojim zapovedničkim jezikom.« (Martin, The Life and Times of Luther, pp. 271.272)
Luter je prilikom sledećeg razgovora, dao jasno, kratko i snažno tumačenje svojih pogleda, potpuno potvrđeno mnogim navodima iz Svetog pisma. Pošto je glasno pročitao svoj spis, predao ga je kardinalu, ali ga je ovaj prezrivo bacio u stranu, izjavljujući da sadrži samo mnoštvo praznih reči i neodgovarajućih citata. Luter, koji je skočio na noge, sada se suočio sa nabusitim kardinalom na njegovom tlu – na tradicijama i učenjima Crkve potpuno je oborio njegove pretpostavke.
Kada je prelat shvatio da se Luterovi dokazi ne mogu pobiti, izgubio je vlast nad sobom i gnevno uzviknuo: »’Odreci se svojih pogleda ili ću te poslati u Rim da se pojaviš pred sudijama kojima je naređeno da tvoj slučaj uzmu u postupak. Ja ću isključiti iz Crkve i tebe i sve tvoje sledbenike i svakoga koji će te u bilo koje vreme podržati!’ A onda je konačno izjavio, oholim i gnevnim glasom: ‘Odreci se ili se nemoj više pojavljivati!’« (D’Aubigné, London ed, b. 4, ch. 8)
Reformator se, zajedno sa svojim prijateljima odmah povukao, jasno pokazujući da se od njega ne može očekivati nikakvo odricanje. Međutim, to nije bilo ono što je kardinal nameravao. On je oholo mislio da će nasiljem naterati Lutera na pokornost. Pošto je, ostao sam sa svojim pomoćnicima, gledao je u njih, krajnje nezadovoljan neočekivanim neuspehom svojih metoda.
Luterovi napori ovom prilikom ipak nisu ostali bez pozitivnih rezultata. Mnoštvo okupljenih imalo je priliku da uporedi ova dva čoveka, da samo proceni koji se duh pokazao preko njih, ali i snagu i istinitost njihovih pogleda. Kakve li ogromne razlike! Reformator jednostavan, skroman i čvrst, stajao je u Božjoj sili, imajući istinu na svojoj strani, dok papin predstavnik, uobražen, drzak, ohol i nerazuman, nije imao nijedan jedini dokaz iz Svetog pisma, iako je gnevno vikao: »Odreci se ili ću te poslati u Rim da primiš kaznu!«
Ne uzimajući u obzir Luterovo garantno pismo, papisti su se zaverili da ga uhvate i bace u tamnicu. Prijatelji su ga uveravali da je nekorisno da produži svoj boravak u gradu, da, uz krajnju opreznost, odmah mora da se vrati u Vitenberg, tako da niko ne sazna za njegove namere. U skladu sa tim predlozima, pre zore napustio je Augsburg jašući na konju, u pratnji samo jednog vodiča koga su mu dodelile gradske vlasti. Pun mračnih slutnji potajno je prošao mračnim i tihim gradskim ulicama. Neprijatelji, budni i surovi, smišljali su njegovu propast. Hoće li izbeći zamku koju su mu pripremili? Bili su to trenuci zabrinutosti i ozbiljnih molitava. Stigao je do malih vrata na gradskim zidovima. Otvorila su se pred njim i zajedno s vodičem prošao je bez smetnji. Kada su se našli u sigurnosti izvan zidova, begunci su požurili, i kada je legat saznao za Luterov odlazak, on je već bio izvan domašaja svojih progonilaca. Sotona i njegovi izaslanici bili su pobeđeni. Otišao je čovek koga su želeli da imaju u svojoj vlasti, pobegao je kao ptica iz ptičareve zamke. (nastavlja se)
