Sabor je odmah odredio komisiju koja će pripremiti listu papskih nameta, koji su tako teško opterećivali nemački narod. Ova lista, koja je sadržala sto i jednu pojedinost, bila je predstavljena caru sa zahtevom da odmah preduzme neophodne mere za sprečavanje tih zloupotreba. Potpisnici zahteva su izjavili:
»Kakvog li gubitka hrišćanskih duša, kakvih li pljački, kakvih li iznuda, zahvaljujući sablaznima kojima je okružena duhovna glava hrišćanstva! Naša je dužnost da sprečimo propast i sramotu našeg naroda. Iz tog razloga ponizno, ali najodlučnije zahtevamo od vas da naredite hitnu opštu reformu i sprovedete njeno ostvarenje.« (Isto, b. 7, ch. 4)
Sabor je zatim zahtevao da se reformator pojavi pred okupljenima. Ne hajući za Aleanderova preklinjanja, proteste i pretnje, car se na kraju složio i Luter je bio pozvan da dođe pred Sabor. Zajedno s pozivom bila je izdata i propusnica, koja je garantovala njegov povratak na sigurno mesto. I jedno i drugo je poslano u Vitenberg po glasniku koji je bio zadužen da ga dovede u Vorms.
Luterovi prijatelji su se uplašili i uznemirili. Znajući neprijateljstvo i predrasude koje su postojale protiv njega, plašili su se da ni propusnica neće biti poštovana, pa su ga preklinjali da ne dovodi u opasnost svoj život. On je odgovorio: »Papisti ne žele moj dolazak u Vorms, već moju osudu i smrt. Ali, to ništa ne znači. Nemojte se moliti za mene, već za Božju Reč… Hristos će mi dati svoga Duha da savladam te sluge zablude. Ja sam ih prezirao za života, a pobediću ih svojom smrću. Oni se sada u Vormsu marljivo pripremaju da me nateraju da se odreknem svojih doktrina, a evo kako će izgledati moje poricanje: ranije sam govorio da je papa Hristov zamenik; sada tvrdim da je neprijatelj našega Gospoda, da je đavolov apostol.« (Isto, b. 7, ch. 6)
Luter nije morao da krene sam na ovo opasno putovanje. Osim carevog poslanika, njegova tri najodanija prijatelja odlučila su da ga prate. Melanhton je iskreno želeo da im se pridruži. Njegovo srce bilo je povezano sa Luterovim, i želeo je da ga prati, ako bude potrebno, i u tamnicu i u smrt. Međutim, njegove molbe bile su odbijene. Ako Luter bude ubijen, sve nade reformacije usredsredile bi se u ovom njegovom mladom saradniku. Reformator je rekao kada se opraštao sa Melanhtonom: »Ako se ne budem vratio, ako me moji neprijatelji budu ubili, nastavi da propovedaš, i ostani čvrst u istini. Radi umesto mene… Ako ti budeš preživeo, moja smrt neće biti važna.« (Isto, b. 7, ch. 7) Studenti i građani koji su se okupili da isprate Lutera, bili su duboko potreseni. Mnoštvo ljudi, čija su srca bila dirnuta Jevanđeljem, pozdravljalo ga je sa suzama u očima. Tako su reformator i njegovi pratioci krenuli iz Vitenberga.
Na putu su se osvedočili da su narod mučile mračne slutnje. U nekim gradovima nisu im ukazivane nikakve počasti. Kada su se zaustavili da prenoće, prijateljski raspoloženi sveštenik izrazio je svoja strahovanja tako što je Luteru pokazao sliku jednog italijanskog reformatora koji je mučenički završio svoj život. Sledećeg dana saznali su da su Luterovi spisi osuđeni u Vormsu. Carevi glasnici objavljivali su njegov dekret i pozivali narod da vlastima preda zabranjene spise. Luterov pratilac, plašeći se za Luterovu sigurnost na Saboru, misleći da je njegova odlučnost već pokolebana, upitao ga je da li želi da nastavi put. Luter je odgovorio: »Iako sam u svakom gradu stavljen pod interdikt, ići ću dalje!« (Isto, b. 7, ch. 7)
Luter je u Erfurtu primljen s počastima. Okružen zadivljenim mnoštvom, prolazio je ulicama kojima se tako često kretao sa svojom prosjačkom torbom. Posetio je svoju manastirsku ćeliju i tu razmišljao o borbama koje je vodio da bi svetlost, koja je sada obasjala Nemačku, zasijala u njegovoj duši. Pozvali su ga da propoveda. To mu je bilo zabranjeno, ali mu je pratilac ipak dozvolio i monah koji je nekada bio proglašen za manastirskog slugu, stupio je na propovedaonicu.
Okupljenom mnoštvu govorio je na osnovu Hristovih reči:
»Mir vam!« Rekao je: »Filofozi, doktori i pisci pokušavali su da nauče ljude kako da steknu večni život i u tome nisu imali uspeha. Želim ovo da vam kažem: …Bog je jednog Čoveka podigao iz mrtvih, Gospoda Isusa Hrista, da bi uništio smrt, iskorenio greh i zatvorio vrata pakla. To je delo spasenja… Hristos je pobedio! To je radosna vest, i mi smo spaseni ne svojim nego Njegovim delom… Naš Gospod Isus Hristos je rekao: ‘Mir vam, pogledajte ruke moje’, a to je trebalo da znači: Gledaj, čoveče, Ja, i samo Ja uklonio sam tvoje grehe, Ja sam te otkupio; i sada imaš mir, govori Gospod!«
Nastavio je objašnjavajući da se istinska vera iskazuje u posvećenom životu. »Pošto nas je Bog spasao, neka Mu naša dela budu ugodna. Da li si bogat? Neka se tvoja dobra upotrebe za potrebe siromašnih. Da li si siromašan? Neka tvoja služba bude ugodna bogatima. Ako je tvoj rad donosi koristi samo tebi, onda je i služba koju navodno obavljaš za Boga lažna.« (Isto, b.7, ch. 7) (nastavlja se)
