Oni koji su objavljivali ovu poruku davali su pravu vest u pravo vreme. Međutim, kao što su prvi učenici govorili: »Iziđe vreme i približi se carstvo Božje«, na osnovu proročanstva iz Knjige proroka Danila 9. poglavlja, ali su zaboravljali da je u istom tekstu najavljena i Mesijina smrt, tako je i Miler sa svojim saradnicima propovedao vest utemeljenu na tekstovima iz Knjige proroka Danila 8,14. i Otkrivenja 14,7, a nisu zapazili da u istom poglavlju ima i drugih poruka, koje moraju biti objavljena pre drugog Hristovog dolaska. Kao što su se učenici prevarili u svom razmišljanju o carstvu, koje treba da bude uspostavljeno na kraju razdoblja od sedamdeset sedmica, tako su se i mileriti, čekaoci Hrista prevarali u svom shvatanju događaja koji će se zbiti posle isteka 2300 dana i noći. U oba slučaja bilo je izraženo prihvatanje ili bar oslanjanje na vrlo široko prihvaćene zablude onog vremena, koje su zaslepile vernike da ne vide istinu. Obe grupe vesnika ispunile su Božju volju objavljujući vest koju je slao ljudima, i obe su, pogrešnim shvatanjem sadržine svoje vesti, doživele gorko razočaranje.
Međutim, Bog je ipak ostvario svoju dobru nameru, dozvoljavajući da vest o sudu bude objavljena upravo onako kako je bila objavljivana. Veliki dan je bio pred vratima, a Božje proviđenje učinilo je da ljudi budu izloženi probi utvrđenog vremena da bi im bilo otkriveno šta je u njihovim srcima. Vest je bila objavljena da okuša i pročisti Crkvu. Vernici su morali da odluče da li je njihova ljubav posvećena ovom svetu ili Hristu i Nebu. Oni su govorili da vole Spasitelja; sada je trebalo da se okuša njihova ljubav. Da li su spremni da odbace svoje svetovne nade i častoljubive planove, i da dobrodošlicom dočekaju dolazak svoga Gospoda? Vest je sročena tako da ih osposobi da prepoznaju svoje pravo duhovno stanje. Bila je poslana iz milosti da ih pokrene da traže Gospoda u pokajanju i poniznosti.
Razočarenje, prema tome, iako je bilo posledica njihovog pogrešnog tumačenja vesti koju su objavljivali, trebalo je da im posluži na dobro. Ono će okušati srca onih koji su tvrdili da su primili opomenu. Suočeni s razočarenjem, da li će se brzo odreći svoga poverenja u Božju Reč ili će, ponizno i sa molitvom, pokušati da otkriju gde su propustili da razumeju značenje proročanstva? Koliki su verovali samo iz straha, nekog nesvesnog nagona ili samo zato što su voleli uzbuđenja? Koliko je bilo neodlučnih i nevernih? Mnogi ljudi govorili su da očekuju dolazak Gospoda Isusa. Međutim, kada su bili pozvani da podnesu ruganje i podsmeh sveta, probu razočarenja zbog neispunjenih nada, da li će se tada odreći vere? Pošto nisu odmah shvatili Božje postupke, da li će odbaciti i istine posvedočene jasnim dokazima Pisma?
Ovo iskušenje trebalo je da otkrije čvrstinu onih koji su iskrenom verom bili poslušni svemu što su verovali da je nauka Božje Reči i Božjeg Duha. Ovo iskustvo, više nego svako drugo, trebalo je da im pokaže koliko je opasno prihvatiti ljudske teorije i tumačenja, umesto da Biblija bude sopstveni tumač. Teškoće i žalosti, koje su se pojavile kao posledica njihove zabalude, trebalo je da pomognu deci vere da se promene. Ovo iskustvo moglo je da ih podstakne da savesnije proučavaju proročke poruke, da ih pouči da pažljivo ispituju temelje svoje vere i odbace sve što ne potiče iz Biblije, bez obzira koliko je rašireno u hrišćanskom svetu.
Ovim vernicima, kao i prvim učenicima, ono što je izgledalo nejasno i nerazumljivo u času iskušanja, kasnije će biti otkriveno. Kada budu videli kraj, oni će shvatiti da su se, bez obzira na iskušenja koja su doživljavali zbog svojih zabluda, Božje namere potekle iz ljubavi prema njima stalno ispunjavale. Oni će u skladu sa blagoslovenim iskustvima naučiti, da je Gospod »milostiv i žalostiv« i da su Njegovi putevi »milost i istina prema onima koji drže zavet Njegov i svedočanstva Njegova«.
