Hristos je došao upravo u ono vreme i na onaj način koji su prorekli proroci. Svedočanstvo Pisma ispunilo se u svakoj pojedinosti tokom Njegove službe. On je propovedao vest spasenja, »i njegova beseda beše silna«. Srca Njegovih slušalaca svedočila su da ona potiče s Neba. Božja Reč i Božji Duh potvrdili su božansko poslanstvo Božjega Sina.
Učenici su se u neuništivoj ljubavi i dalje držali svoga voljenog Učitelja. Ipak, njihove misli bile su rastrzane nesigurnošću i sumnjom. U svojoj zabrinutosti tada se nisu ni setili reči kojima je Hristos najavljivao svoje patnje i svoju smrt. Ako je Isus iz Nazareta zaista pravi Mesija, zar bi sada trebalo da ih obuzima takvo očajanje i razočaranje? To je bilo pitanje koje je tištalo njihovu dušu, dok je Spasitelj ležao u grobu tokom beznadežnih sati te Subote koja se umetnula između Njegove smrti i Njegovog vaskrsenja.
Iako je tužna noć tamom obavijala ove Isusove sledbenike, oni nisu bili zaboravljeni. Prorok kaže: »Ako sedim u mraku, Gospod će mi biti videlo… Izvešće me na videlo, videću pravdu njegovu.« »Ni mrak neće zamračiti od tebe, i noć je svetla kao dan, mrak je kao videlo.« »U tami sjaji videlo pravednicima.« »I vodiću slepce putem koji nisu znali, vodiću ih stazama kojih nisu znali, obratiću pred njima mrak u svetlost, i što je neravno u ravno. To ću im učiniti i neću ih ostaviti.« (Mihej 7,8.9; Psalam 139,12; 112,4; Isaija 42,16)
Vest koju su učenici objavljivali u Gospodnje ime bila je u svakoj pojedinosti tačna, a događaji na koje je ukazivala već tada su se zbivali. »Iziđe vreme i približi se carstvo Božje«, glasila je poruka. Kada je »izišlo vreme« šezdeset i devet sedmica iz Knjige proroka Danila 9. poglavlje koje su trajale sve do Mesije, »Pomazanika« Hristos je bio pomazan Svetim Duhom pošto ga je Jovan krstio u Jordanu. »Božje carstvo«, čiju su blizinu najavljivali, bilo je uspostavljeno Hristovom smrću. Ovo carstvo nije bilo, kako su naučili da veruju, neka zemaljska imperija. To nije bilo ni ono buduće, neprolazno carstvo koje će biti uspostavljeno kada bude »carstvo i vlast i veličanstvo carsko nad svim nebom dato narodu svetaca Višnjega«; to će biti večno carstvo u kome će sve »vlasti njemu služiti i slušati ga«. (Danilo 7,27) Onako kako je u Bibliji upotrebljena grupa reči »Božje carstvo«, ako označava i carstvo blagodati i carstvo slave. Pavle je objavio carstvo blagodati u svojoj Poslanici Jevrejima. Pošto je ukazao na Hrista, milostivog Posrednika, koji saoseća s nama u našim slabostima, apostol kaže: »Pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat.« (Jevrejima 4,15.16) Presto blagodati predstavlja carstvo blagodati, jer postojanje prestola ukazuje na postojanje carstva. Hristos se u mnogim kratkim pričama služi pojmom »carstvo nebesko« da bi označio delovanje božanske blagodati u ljudskim srcima.
Isto tako, presto slave predstavlja carstvo slave, a Spasitelj o tome carstvu govori kada kaže: »A kada dođe Sin čovečji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na presto slave svoje i sabraće se pred njim svi narodi.« (Matej 25,31.32) To carstvo je još u budućnosti. Ono će biti uspostavljeno prilikom drugog Hristovog dolaska.
Carstvo blagodati osnovano je odmah posle čovekovog pada u greh, kada je aktiviran i plan za otkupljenje grešnog roda. Ono je do tada postojalo u Božjim namerama i obećanjima, i ljudi su verom mogli da postanu njegovi podanici. Ono nije bilo stvarno uspostavljeno sve do Hristove smrti. Spasitelj bi čak i posle preuzimanja svoje zemaljske misije, zamoren tvrdokornošću i nezahvalnošću ljudi, mogao da odustane od svoje žrtve na Golgoti. U Getsimaniji čaša bola drhtala je u Njegovim rukama. Čak i tada mogao je da otre krvave kapi znoja sa svoga čela i da prepusti grešni rod da propadne u svom bezakonju. Da je to učinio, ne bi bilo otkupljenja za grešnog čoveka. Ali, kada je Spasitelj žrtvovao svoj život, i svojim poslednjim dahom uzviknuo: »Svrši se«, tek tada je osigurano ostvarenje plana otkupljenja. Obećanje o spasenju dato grešnom paru u Edemu bilo je potvrđeno. Carstvo blagodati, koje je do tada postojalo samo u Božjem obećanju, sada je bilo uspostavljeno. (nastavlja se)
