Božje delo na Zemlji vekovima pokazuje da postoji izrazita sličnost između svake velike reforme i verskog pokreta. Načela Božjeg postupanja prema ljudima uvek su bila ista. Značajni savremeni pokreti imaju sličnosti u onima iz prošlosti, a iskustva Crkve u prošlim vremenima pružaju dragocene pouke Crkvi našeg vremena.
Nijedna druga istina nije u Bibliji tako jasno izražena kao ona da Bog Svetim Duhom posebno usmerava svoje sluge u velikim pokretima za unapređenje dela spasenja. Ljudi su oruđa u Božjoj rucikojimase On služi da ostvari svojena mere blagodati i milosti. Svako ima svoj deo posla; svakome je data mera svetlosti, prilagođena potrebama njegovog vremena, i dovoljna da ga osposobi za obavljanje posla koji mu je Bog dodelio. Međutim, nijedan čovek, ma koliko bio cenjen na Nebu, nikada se nije uzdigao do potpunog shvatanja velikog plana otkupljenja, ili samo do savršenog poznavanja božanske namere za delo njegovog vremena. Ljudi ne razumeju šta Bog želi da postigne delom koje im je dao da rade, oni ne shvataju ni poruku koju u njenim potpunim okvirima, objavljuju u Njegovo ime.
»Možeš li ti tajne Božje dokučiti? Ili dokučiti savršenstvo Svemogućega?« »Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putovi moji putovi, veli Gospod. Nego, koliko su nebesa viša od Zemlje, toliko su moji putovi viši od vaših putova, i misli moje od vaših misli.« »Jer sam ja Bog i nema drugoga Boga, i niko nije kao Ja, koji od početka javljam kraj i iz daleka što još nije bilo.« (O Jovu 11,7; Isaija 55,8.9; 46,9.10)
Proroci, koji su imali prednost da budu posebno prosvetljeni Duhom, nisu potpuno shvatali smisao otkrivenja koja su im bila poverena. Njihovo značenje je otkrivano iz stoleća u stoleće, kada su Božjem narodu bila potrebna uputstva koja postoje u njima.
Pišući o spasenju koje bilo objavljeno Jevanđeljem, Petar izjavljuje: »Koje spasenje tražiše i ispitivaše za nj proroci, koji za vašu blagodat prorekoše, ispitujući u kakvo ili u koje vreme javljaše Duh Hristov u njima, napred svedočeći za Hristove muke i za slave po tome; kojima se otkri da ne samima sebi nego nama služahu ovim što vam se sada javi.« (1. Petrova 1,10-12)
Međutim, iako prorocima nije bilo dano da potpuno razumeju otkrivenja koja su dobili, oni su se iskreno trudili da steknu celokupnu svetlost koju im je Bog po svojoj milosti pokazao. Oni su marljivo »tražili i ispitivali«, »ispitujući u kakvo ili u koje vreme javljaše Duh Hristov u njima«. Ovo je uzvišena pouka za Božji narod hrišćanske ere, za čije dobro su ova proročanstva i bila data Božjim slugama! »Kojima se otkri da ne samima sebi, nego nama služahu!« Posmatrajte te svete Božje ljude, dok su marljivo ispitivali i tražili da razumeju otkrivenja koja su dobili za još nerođene naraštaje! Uporedite njihovu svetu revnost s bezbrižnom ravnodušnošću s kojom su povlašćeni pojedinci tokom kasnijih vekova pristupali tom daru Neba! Kakvog li ukora ravnodušnim ljubiteljima udobnosti i svetovnosti, koji se zadovoljavaju time što izjavljuju da proročanstva nije moguće razumeti! Iako je ograničeni ljudski um nesposoban da prodre u misli Svemogućega ili potpuno razume ostvarivanje Njegovih namera, često se događa da upravo zbog neke svoje greške ili nemarnosti samo maglovito shvati nebeske poruke. Često je ljudski um, pa čak i um Božjih slugu, tako zaslepljen ljudskim mišljenjem, tradicijom i lažnim učenjima da samo delimično shvata velike činjenice koje je Bog otkrio u svojoj Reči. Tako je bilo i sa Isusovim učenicima, čak i u vreme kada je Spasitelj sam bio s njima. Njihove misli toliko su bile prožete široko prihvaćenim shvatanjima o Mesiji kao zemaljskom vladaru, koji treba da uzdigne Izrailj na presto svetske imperije, da nisu uspevali da shvate značenje Njegovih reči kojima je proricao svoje stradanje i svoju smrt.
Hristos ih je poslao u narod s porukom: »Iziđe vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte Jevanđelje!« (Marko 1,15) Ova vest bila je utemeljena na proročanstvu iz 9. poglavlja Knjige proroka Danila. Šezdeset i devet sedmica su se, prema rečima anđela, protezale sve do vremena »Pomazanika vojvode«, i učenici su s velikim nadama i radosnim strpljenjem očekivali osnivanje Mesijinog carstva u Jerusalimu, carstva koje će vladati celom Zemljom.
Propovedali su vest koju im je Hristos poverio, iako ni sami nisu dobro razumeli njeno značenje. Iako je njihovo propovedanje bilo utemeljeno na tekstu iz Knjige proroka Danila 9,25. nisu uočili da će Mesija, prema sledećem tekstu iz istog poglavlja, biti pogubljen. Od samog rođenja njihova srca očekivala su slavu zemaljske imperije, i to je pomutilo njihovo razumevanje proročkih izjava, ali i reči samoga Hrista.
Obavljali su svoju dužnost da jevrejskom narodu objave poziv milosti i onda, upravo u vreme kada su očekivali da vide svoga Gospoda kako seda na Davidov presto, gledali su kako Ga hvataju kao zločinca, bičuju, ismejavaju, osuđuju i podižu na krst na Golgoti. Kakvo je samo očajanje, kakva zabrinutost razdirala srca tih učenika u toku vremena koje je njihov Gospod proveo počivajući u grobu! (nastavlja se)
