Viklifov karakter je svedočanstvo o vaspitnoj i preobražavajućoj moći Svetoga pisma. Upravo je Biblija stvorila od njega ono što je bio. Napor da shvati velike istine otkrivenja donosio je svežinu i snagu svim njegovim sposobnostima. On je širio granice njegovog uma, izoštravao zapažanja, donosio zrelost njegovim odlukama. Proučavanje Biblije oplemenjuje svaku misao, svako osećanje i svaku težnju bolje od bilo kakvog drugog proučavanja. Ono donosi stabilnost namera, strpljivost, hrabrost i čvrstinu, oplemenjuje karakter i posvećuje dušu. Ozbiljno, smerno proučavanje Pisma, koje dovodi um onoga koji proučava u neposredni dodir s beskrajnim umom, daće svetu ljude snažnijeg i aktivnijeg uma i plemenitijih načela nego što bi ga moglo dati najtemeljitije proučavanje ljudske filozofije. Psalmista kaže: »Reči Tvoje kad se jave, prosvetljuju i urazumljuju proste.« (Psalam 119,130)
Istine koje je Viklif objavljivao još neko vreme nastavile su da se šire; njegovi sledbenici, poznati kao viklifovci ili lolardi, obišli su ne samo Englesku, već i druge zemlje, propovedajući vest o Jevanđelju. Sada, pošto njihov vođa nije više bio sa njima, propovednici su još revnije radili nego ranije i mnoštvo ljudi hrlilo je da čuje njihovo propovedanje. Neki pripadnici plemstva, pa čak i kraljeva žena, bili su među obraćenicima. Na mnogim mestima zapažale su se izrazite promene u ponašanju naroda, a idolopoklonički simboli Rimske crkve bili su uklonjeni iz bogomolja. Međutim, uskoro se nemilosrdna oluja progonstva obrušila na one koji su se usudili da prhvate Bibliju da im bude vodič. Engleski vladari, željni da ojačaju svoju moć uz podršku Rima nisu oklevali da žrtvuju reformatore. Lomača je prvi put u istoriji Engleske bila namenjena sledbenicima Jevanđelja. Mučeništvo se nizalo jedno za drugim. Zastupnici istine, progonjeni i mučeni, svoje vapaje mogli su da upute samo uhu Gospoda Svedržitelja. Gonjeni kao neprijatelji Crkve i izdajnici države, nastavljali su da propovedaju na skrivenim mestima, nalazeći najsigurnije utočište u skromnim domovima siromaha, a često i u jamama i pećinama.
Uprkos besu progonstva, vekovima je upućivan smiren, odan, ozbiljan i strpljiv protest protiv sveopšte pokvarenosti u verskom životu. Hrišćani tog ranog vremena samo su delimično poznavali istinu, ali naučili su da vole i slušaju Božju Reč, i da strpljivo stradaju zbog nje. Kao i učenici u apostolsko doba, mnogi su svoja zemaljska dobra žrtvovali za Hristovo delo. Oni koji su imali prednost da ostanu u svojim domovima, radosno su pružali utočište svojoj prognanoj braći, a kada bi i oni sami bili primorani da napuste svoj kraj, radosno su prihvatali svoju prognaničku sudbinu. Istina, hiljade drugih, užasnuti besom svojih progonitelja, otkupljivali su ssvoju slobodu cenom svoje vere, i izlazili iz svojih tamnica u odeći pokajnika i tako objavljivali svoje odricanje. Ipak, nije bio ni mali broj onih – a među njima i ljudi plemenitog porekla kao i onih skromnoga i niskoga, koji su neustrašivo svedočili o istini u svojim tamničkim ćelijama, u »lolardskim kulama«, i koji su se usred mučenja i plamena, radovali što su se našli dostojni da upoznaju »zajednicu Njegovih muka«.
Papistima nije uspelo da svoju nameru prema Viklifu ostvare za vreme njegovog života, ali njihova mržnja nije imala mira sve dok je njegovo telo mirno počivalo u grobu. Dekretom Koncila u Konstanci, više od četrdeset godina posle njegove smrti, njegove kosti bile su iskopane i javno spaljene, a pepeo bačen u obližnji potok. Jedan stari pisac kaže: »Ovaj potok odneo je njegov pepeo u Ejvon, Ejvon u Severn, Severn u obližnje more, a ono u veliki okean. Tako je Viklifov pepeo postao simbol njegovog učenja, koje se sada proširilo po celome svetu.« (T. Fuller, Church History of Britain, b. 4, sec. 2, par. 54) Njegovi neprijatelji nisu shvatili važnost svog mrsko dela.
Jan Hus iz Češke, upravo zahvaljujući Viklifovim spisima, bio je pokrenut da odbaci mnoge zablude Rimske crkve i započne svoje reformatorske delo. Tako je u ove dve zemlje, toliko međusobno udaljene, bilo posejano seme istine. Delo se iz Češke, proširilo po drugim zemljama. Misli ljudi bile su upravljene prema dugo zaboravljenoj Božjoj Reči. Božanska ruka je pripremala put velikoj reformaciji.
