Upravo će oni koji verom slede Isusa u velikom delu pomirenja primiti blagoslove Njegovog posredovanja u njihovu korist, dok oni koji odbace videlo o ovom delu Njegove službe neće od njega imati nikakve koristi. Jevreji koji su odbacili videlo objavljeno Hristovim prvim dolaskom, koji su odbili da poveruju u Njega kao Spasitelja sveta, neće moći da dobiju oproštenje preko Njega. Kada je Isus posle svoga uznesenja ušao sa svojom krvlju u nebesko Svetilište da bi na svoje učenike izlio blagoslove svoga posredovanja, Jevreji su ostali da u potpunoj tami nastave svoje beskorisne žrtve i prinose. Služba simbola i senki je ukinuta. Ta vrata, kroz koja su ljudi ranije nalazili pristup Bogu, nisu više bila otvorena. Jevreji su odbili da traže Boga na jedini način na koji su mogli da Ga nađu, preko službe u nebeskom Svetilištu. Upravo zato nisu ni uspostavili vezu sa Bogom. Za njih su vrata bila zatvorena. Nisu imali nikakvog znanja o Hristu kao istinskoj žrtvi i jedinom Posredniku pred Bogom, i zato nisu ni mogli da uživaju u blagoslovima Njegovog posredovanja.
Stanje Jevreja koji nisu verovali predstavlja sliku stanja bezbrižnih i nevernički raspoloženih ljudi koji se izdaju za hrišćane i koji svesno odbijaju da se upoznaju sa službom našeg milostivog Poglavara svešteničkog. Kada je poglavar sveštenički u doba ceremonijalne službe ulazio u Svetinju nad svetinjama, od pripadnika celog Izrailja se zahtevalo da se okupe oko Svetilišta i da na najsvečaniji način skrušeno izađu pred Boga, da bi mogli da prime oproštenje svojih greha i da ne bi bili isključeni iz zajednice vernih. Koliko je važnije da na stvarni Dan očišćenja shvatimo delo našeg Poglavara svešteničkog i znamo koje dužnosti stoje pod nama.
Ljudi ne mogu nekažnjeno da odbacuju opomene koje im Bog u svojoj milosti šalje. Nebo je u Nojevo doba ljudima u svetu poslalo poruku, i njihovo spasenje zavisilo je od toga kako će je primiti. Pošto su je odbacili, Božji Duh se povukao, napustio grešni rod i on je nestao u vodama Potopa. U vreme, Avramovo, milost je prestala da poziva grešne stanovnike Sodoma, i svi, osim Lota, njegove žene i dve kćeri, izgubili su život u ognju koji je pao s neba. Tako je bilo i u Hristove dane. Božji Sin objavio je nevernim Jevrejima svoga naraštaja: »Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta!« (Matej 23,38) Gledajući unapred poslednje dane, ta ista Neizmerna sila izjavila je, govoreći o onima koji »ljubavi istine ne primiše da bi se spasli«: »I zato će im Bog poslati silu prevare da veruju laži, da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu.« (2. Solunjanima 2,10-12) Kada takvi ljudi odbace učenje Njegove Reči, Bog povlači svoga Duha i prepušta ih prevarama koje vole.
Međutim, Hristos i sada posreduje za čoveka, i videlo će biti darovano onima koji ga traže. Iako čekaoci drugog Hristovog dolaska u početku nisu shvatali ovu istinu, ona im je kasnije postala jasna kada su počeli da proučavaju biblijske tekstove u kojima je opisan njihov pravi položaj.
Kada je 1844. godine isteklo određeno vreme, nastalo je doba velike krize za one koji su i dalje verovali u Hristov dolazak. Njihova jedina potpora, koja ih je učvrstila u određivanju njihovog pravog položaja, bilo je videlo koje je njihove misli usmeravalo prema nebeskom Svetilištu. Neki među njima prestali su da veruju u svoje ranije izračunavanje proročkih razdoblja, pa su ljudskim ili čak sotonskim silama počeli da pripisuju snažan uticaj Svetoga Duha koji je pratio pokret čekalaca drugog dolaska. Drugi su bili čvrsto uvereni da ih je Gospod vodio u prošlosti, i dok su čekali i stražili, dok su se molili da upoznaju Božju volju, shvatili su da je njihov veliki Poglavar sveštenički započeo drugi deo svoje službe i, prateći Ga u veri, mogli su da sagledaju završno delo koje Crkva treba da obavi. Jasnije su shvatili i vest prvog i drugog anđela, postali su spremni da prihvate i da svetu objave svečanu opomenu trećeg anđela iz Otkrivenja, 14. poglavlje.
