Kada se ovo delo bude obavilo, Hristovi sledbenici biće spremni za Njegov dolazak. »I ugodan će biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina.« (Malahija 3,4) Tada će Crkva, koju će Gospod prilikom svoga dolaska uzeti sebi, biti »slavna Crkva, koja nema mane ni mrštine ili takvoga čega«. (Efescima 5,27) Ona će tada biti kao »zora, lepa kao mesec, čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama«. (Pesma nad pesmama, 6,9)
Osim Gospodnjeg dolaska u Hram, Malahija je ovim rečima prorekao i Njegov drugi dolazak, Njegovo pojavljivanje da obavi delo suda: »I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i protiv onih koji zakidaju najam najamniku i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se Mene, veli Gospod nad vojskama.« (Malahija 3,5) Apostol Juda opisuje isti prizor i kaže: »Gle, ide Gospod s hiljadama svetih anđela svojih da učini sud svima i da pokara bezbožnike za sva njihova bezbožna dela kojima bezbožnost činiše.« (Juda 14.15) Ovaj dolazak, i Gospodnji dolazak u svoj Hram, su dva odvojena i različita događaja.
Hristov dolazak kao našeg Poglavara svešteničkog u svetinju nad svetinjama da očisti Svetilište, opisan u Danilu 8,14; dolazak Sina čovečjeg k Starcu, prikazan u Knjizi proroka Danila 7,13; Gospodnji dolazak u svoj Hram, prorečen rečima proroka Malahije, sve su to opisi istog događaja; koji je predstavljen i dolaskom ženika na svadbu, u Hristovoj kratkoj priči o deset devojaka iz 25. poglavlja Jevanđelja po Mateju.
U leto i jesen 1844. godine bila je objavljana vest: »Eto ženika gde ide!« Tada su se izdvojile dve grupe ljudi koje su predstavljene mudrim i ludim devojkama – jedna grupa koja je radosno očekivala dolazak svoga Gospoda, i koja se marljivo pripremala da Ga dočeka; i druga, koja je delovala nagonski, pod uticajem straha, i bila zadovoljna teorijom istine, ali je ostala bez Božje blagodati. U toj kratkoj priči, kada je ženik došao, »gotove uđoše s njim na svadbu«. Dolazak ženika, istaknut ovde, događa se pre svadbe. Svadba predstavlja trenutak u kome Hristos preuzima svoje carstvo. Sveti grad, Novi Jerusalim, koji je prestonica i predstavnik carstva, nazvan je »nevestom, Jagnjetovom ženom«. Anđeo je pozvao Jovana i rekao mu: »Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu!« Jovan nastavlja opis i kaže: »I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga.« (Otkrivenje 21,9.10) Prema tome, jasno je da nevesta predstavlja Sveti grad, i da su devojke koje izlaze da dočekaju ženika simbol Crkve. U Otkrivenju je istaknuto da su pripadnici Božjeg naroda gosti na svadbenoj svečanosti. Ako su gosti, onda ne mogu biti predstavljeni i kao nevesta. Hristos će, kao što je rekao prorok Danilo, primiti od Starca na Nebu »vlast, slavu i carstvo«. On će primiti Novi Jerusalim, prestonicu svoga carstva, »nevestu, ukrašenu mužu svojemu«. (Danilo 7,14; Otkrivenje 21,2) Kada bude primio carstvo, On će doći u svoj slavi svojoj, kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, da izbavi svoj narod, sve one koji će »sesti za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome« (Matej 8,11; Luka 22,30), da učestvuju u Jagnjetovoj svadbenoj večeri.
Objavljivanje vesti: »Eto ženika gde ide«, u leto 1844. godine navelo je hiljade vernika da očekuju neposredni dolazak svoga Gospoda. U označeno vreme Ženik je zaista došao, ali ne na Zemlju, kao što su ljudi očekivali, već na Nebo, k Starcu, na svadbu, da primi svoje carstvo. »I gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.« Nije trebalo da i sami budu prisutni na svadbi, jer se ona događa na Nebu, dok su oni i dalje na Zemlji. Hristovi sledbenici trebalo je da »čekaju gospodara svojega kada se vrati sa svadbe« (Luka 12,36). Međutim, treba da razumeju Njegovo delo i da Ga u veri slede kada bude izlazio pred Boga. Upravo u tom smislu je rečeno da treba da uđu na svadbu.
U priči su upravo oni koji su imali ulja u svojim sudovima sa žišcima svojim ušli na svadbu. Oni koji su, osim poznavanja istine koja se zasniva na Pismu, imali i Duha Božjega i Njegove blagodati, i koji su, u noći svoga kušanja, strpljivo čekali, pretražujući Bibliju da dobiju jasnije videlo upravo su oni shvatili istinu o nebeskom Svetilištu i o promeni Spasiteljeve službe, i oni su u veri pratili Njegov rad u nebeskom Svetilištu. I svi koji u skladu sa svedočanstvima iz Pisma prihvate iste istine, verom sledeći Hrista dok ulazi pred Boga da obavi poslednje delo posredovanja, da bi posle njegovog završetka primio svoje carstvo – svi oni predstavljeni su kao mudre devojke koje su ušle na svadbu. (nastavlja se)
