U međuvremenu još jedan putnik približavao se Konstanci. Hus je bio potpuno svestan opasnosti koje mu prete. Oprostio se od svojih prijatelja kao da ih više nikada neće videti; pošao je na ovo putovanje osećajući da će završiti na lomači. Iako je dobio propusnicu od kralja Češke, iako je u toku putovanja primio još jednu od cara Sigismunda, ipak je učinio sve potrebne pripreme kao da očekuje smrt.
U pismu koje je poslao prijateljima u Prag, napisao je: »Braćo moja… Polazim sa kraljevskom propusnicom da se sretnem sa svojim mnogobrojnim i smrtnim neprijateljima… Oslanjam se potpuno na svemogućeg Boga, na svoga Spasitelja; uzdam se da će uslišiti vaše usrdne molitve, da će u moja usta staviti svoju mudrost i svoj razum da bih im se mogao odupreti; da će mi dati svoga Svetoga Duha da bi me ojačao u svojoj istini; tako da bih se mogao hrabro suočiti s iskušenjima, tamnicom i, ako bude bilo neophodno, čak i sa okrutnom smrću. Isus Hristos je trpeo za svoje voljene, pa zar bi trebalo da budemo iznenađeni što nam je ostavio svoj primer da bismo mogli strpljivo podnositi sve našega spasenja radi? On je Bog, a mi smo Njegova stvorenja; On je Gospodar sveta, a mi smo prezreni smrtnici – a ipak se žrtvovao! Zašto, onda, ne bismo i mi trpeli, a posebno onda kada će nam patnja doneti pročišćenje? I zato, ljubljeni, ako moja smrt treba da doprinese Njegovoj slavi, molite se da dođe brzo, i da me On osposobi da nepokolebljivo podnesem sve svoje nevolje. Ali, ako bi bilo bolje da se vratim među vas, molite se Bogu da se vratim neokaljan – što znači, da se ne odreknem nijedne title istine Jevanđelja, da bih svojoj braći ostavio izvrstan primer. Verovatno, upravo zato, nikada više nećete ugledati moje lice u Pragu; ali ako volja svemogućega Boga odluči da me vrati vama, nastavimo da koračamo napred čvrsta srca u poznanju Njegovog zakona i u ljubavi prema Njemu.« (Bonnechose, vol. 1, pp. 147.148)
U drugom pismu, nekom svešteniku koji je postao učenik Jevanđelja, Hus s velikom poniznošću govori o svojim greškama, optužujući sebe »da je nalazio zadovoljstvo u nošenju bogate odeće, i da je uzalud trošio sate na bezvredne zabave«. A onda je dodao ove dirljive preporuke: »Neka slava Božja i spasenje duša zaokupe tvoje misli, a ne posedovanje crkvenih privilegija i imanja. Čuvaj se da ne ukrašavaš svoju kuću više nego svoju dušu; i iznad svega, staraj se o svojoj duhovnoj građevini. Budi pobožan i ponizan sa siromašnima, i ne troši svoje imanje na gozbe. Ukoliko ne budeš popravio svoj život i ne budeš se uzdržavao od suvišnoga, plašim se da ćeš biti surovo kažnjen, kao što sam i ja sam… Ti poznaješ moju nauku, jer si primao moje pouke još od detinjstva, stoga bi bilo beskorisno za mene da ti još nešto pišem. Međutim, preklinjem te milošću našega Gospoda da me ne podražavaš u bilo kojoj taštini u koju si me video da padam.« Na omotnici pisma je dodao: »Preklinjem te, moj prijatelju, da ne lomiš ovaj pečat sve dok ne budeš potpuno siguran da sam mrtav.« (Bonnechose, vol. 1, pp. 148. 149)
Za vreme svog putovanja, Hus je na sve strane nalazio dokaze o raširenosti svoje nauke i o naklonosti koju je njegovo delo uživalo. Narod se u velikim grupama okupljao da ga pozdravi, a u nekim gradovima gradske vlasti su ga pratile ulicama.
Husu je obećana potpuna sloboda, kada je stigao u Konstancu. Carevoj propusnici dodato je i papino lično obećanje o zaštiti. Međutim, uprkos svim tim svečanim i ponovljenim izjavama, po naređenju pape i kardinala, reformator je posle kratkog vremena uhvaćen i bačen u jednu odvratnu tamnicu. Kasnije je premešten u utvrđeni zamak na drugoj obali Rajne i u njemu držan kao zatvorenik. Papi je ova verolomnost malo koristila, jer se uskoro našao u istoj tamnici (Isto, vol. 1, p. 247). Pred Saborom je, naime, bilo dokazano da je kriv za najodvratnije zločine, osim ubistava, simonije i preljube, za »grehe suviše teške da bi se mogli spomenuti«. Tako je na Saboru zaključeno, a papa je na kraju lišen tijare i bačen u tamnicu. I dvojica ostalih papa bila su svrgnuta i izabran je novi papa.Iako je papa Jovan XXIII bio proglašen krivim za teže zločine od onih zbog kojih je Hus optuživao sveštenstvo i zbog kojih je zahtevao reformu, ipak je isti Sabor koji je svrgnuo pontifeksa nastavio da ispituje reformatora. Zatvaranje Husa izazvalo je veliko ogorčenje u Češkoj. Moćni plemići uputili su Saboru ozbiljan protest protiv ovog nasilja. Car, koji je teška srca dozvolio kršenje propusnice, usprotivio se postupku protiv njega. Međutim, reformatorovi neprijatelji bili su puni mržnje i odlučni. Iskoristili su careve predrasude, njegova strahovanja i njegovu revnost za Crkvu. Iznosili su opširne dokaze da se »jereticima ne moraju držati obećanja, niti osobama osumnjičenim za jeres, iako imaju propusnice koje su izdali car ili kraljevi.« (Jacques Lenfant, History of he Council of Constance, vol. 1, p. 516) Tako su pobedili. (nastavlja se)
