Posebno obeležje zveri, pa prema tome i njene ikone, je kršenje Božjih zapovesti. Prorok Danilo ovako govori o malom rogu, o papstvu: »I pomišljaće da promeni vremena i zakone.« (Danilo 7,25) Apostol Pavle tu istu silu opisuje kao »čoveka bezakonja«, koji se uzdiže iznad Boga. Jedno proročanstvo dopunjuje drugo. Samo menjanjem Božjeg zakona papstvo je moglo da se uzdigne iznad Boga, jer svaki koji svesno drži tako promenjeni zakon odaje vrhunsku počast onoj sili koja je promenila Zakon. Ovakva poslušnost papskim zakonima oznaka je odanosti papi, umesto Bogu.
Papstvo je pokušalo da promeni Božji zakon. Druga zapovest, koja zabranjuje obožavanje idola, izostavljena je iz zakona, a četvrta je tako promenjena da naređuje svetkovanje prvog, umesto sedmog dana kao dana odmora. Međutim, papisti kao razlog izostavljanja druge zapovesti navode da je nepotrebna, jer je obuhvaćena prvom, i da oni prenose zakon tačno onako kako je Bog zamislio da bude shvaćen; i da se zato ne radi o promeni koju je prorok najavio. Ovde se govori o namernoj, promišljenoj romeni: »Pomišljaće da promeni vremena i zakone!« Promena u četvrtoj zapovesti predstavlja tačno ispunjenje proročanstva. Jedini autoritet koji stoji iza ove promene je autoritet Crkve. Ovde se papska vlast otvoreno uzdigla iznad Boga.
Dok će Božji sledbenici biti posebno obeleženi svojim poštovanjem četvrte zapovesti jer je Subota znak Njegove stvaralačke moći i podrška Njegovom zahtevu da uživa čovekovo poštovanje i vernost obožavaoci zveri prepoznavaće se po svojim naporima da unište uspomenu na Stvoritelja da bi uzdigli rimsku ustanovu. Upravo je u korist nedelje hijerarhija prvi put postavila svoje drske zahteve; njeno prvo pozivanje na autoritet državne sile trebalo je da joj posluži da prisili ljude na poštovanje nedelje kao »Gospodnjeg dana«. Međutim, Biblija ukazuje na sedmi dan, a ne na prvi, kao Gospodnji dan. Sam Hristos je rekao:
»Dakle je gospodar Sin čovečji i od subote!« Četvrta zapovest glasi: »A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu!« (2. Mojsijeva 20,10) Bog ga preko proroka Isaije ovako naziva: »Moj sveti dan!« (Marko 2,28; Isaija 58,13)
Tako često ponavljano tvrđenje da je Hristos promenio dan odmora oboreno je Njegovim vlastitim rečima. U Besedi na Gori blagoslova On je rekao: »Ne mislite da sam Ja došao da pokvarim zakon ili proroke; nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti, i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome.« (Matej 5,17-19) Protestanti uglavnom priznaju da Biblija ne podržava promenu dana odmora. To je otvoreno rečeno u spisima koje izdaju Američko traktatsko društvo (American Tract Society) i Američka zajednica nedeljnih škola (American Sunday School Union). Jedno od tih dela priznaje »da Novi zavet potpuno ćuti što se tiče izričite naredbe o svetkovanju dana odmora (reč je o nedelji, prvom danu u sedmici) ili o određenim pravilima njegovog svetkovanja.« (George Elliott, The Abiding Sabbath, p. 184)
Drugi pisac kaže: »Sve do časa Hristove smrti nikakva promena dana svetkovanja nije bila učinjena« i »koliko izveštaji pokazuju, oni (apostoli) nisu… dali nikakvu izričitu naredbu kojom bi nametali odbacivanje sedmog dana kao dana odmora, i premeštanje dana odmora na prvi dan u sedmici.« (A. E. Waffle, The Lord’s Day, pp. 186-188)
Poklonici rimske hijerarhije priznaju da je promenu dana od odmora učinila njihova Crkva i izjavljuju da protestanti svetkovanjem nedelje priznaju njen autoritet. U delu »Katolički katehizam hrišćanske religije«, odgovarajući na pitanje koji dan treba svetkovati iz poslušnosti četvrtoj zapovesti, data je sledeća izjava: »U toku važenja starog zakona, subota je bila posvećeni dan; ali je Crkva, po savetu Isusa Hrista, vođena Svetim Duhom, subotu zamenila nedeljom; i tako mi danas svetkujemo prvi, a ne sedmi dan. Znači da je sada nedelja Gospodnji dan.«
Kao znak autoriteta Katoličke crkve, katolički pisci navode »samo delo promene dana odmora od subote na nedelju, što i protestanti odobravaju… jer svetkujući nedelju, oni priznaju pravo Crkve da određuje praznike i da njima raspolaže u doba vladavine greha«. (Henry Tuberville, An Abridgement of the Christian Doctrine, p. 58) Šta je onda promena dana odmora nego znak, ili žig autoriteta Rimske crkve – »žig zverin«? (nastavlja se)
