Gde god je Crkva stekla svetovnu vlast, služila se njome da bi kaznila one koji su odstupili od njenih dogmi. Protestantske Crkve koje su pošle stopama Rima obrazujući savez sa svetovnim silama pokazale su sličnu želju da ograniče slobodu savesti. Primer takvog ponašanja je dugogodišnje progonstvo koje je sprovodila Anglikanska crkva protiv onih koji se nisu slagali s njenim učenjem. U toku šesnaestog i sedamnaestog stoleća, hiljade nonkonformističkih (engleski protestanti – disenteri, prezviterijanci, independenti) propovednika bilo je prisiljeno da beži iz svojih crkava, i mnogi, pastori i obični vernici, bili su izloženi novčanim kaznama, tamnicama, mučenjima i mučeničkoj smrti.
Upravo je otpad prve Crkve naveo njene starešine da potraže pomoć građanskih vlasti i taj potez pripremio je put razvoju papstva – zveri. Pavle kaže: »Jer neće doći dok ne dođe najpre otpad i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli.« (2. Solunjanima 2,3) Prema tome, otpad u Crkvi pripremiće i put stvaranju ikone zverine.
Biblija tvrdi da će pre Gospodnjeg dolaska u Crkvi zavladati stanje duhovnog opadanja, slično onome koje je vladalo tokom prvih stoleća hrišćanstva. »Ali znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego li za Boga. Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli.« (2. Timotiju 3,1-5) »A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske.« (1. Timotiju 4,1) sotona će delovati »sa svakom silom i znacima i lažnim čudesima i sa svakom prevarom nepravde«. I svi koji »ljubavi istine ne primiše da bi se spasli« biće prepušteni sebi da prihvate »silu prevare, da veruju laži« (2. Solunjanima 2,9-11). Kada bude dostignuto ovo stanje bezbožnosti, nastupiće iste posledice kao i tokom prvih vekova.
Velike razlike u verovanjima među protestantskim Crkvama mnogi navode kao neoborivi dokaz da nikakvim naporima neće biti navedene na makar samo prividno versko jedinstvo. Međutim, već godinama u Crkvama protestantskog usmerenja postoji jaka i sve snažnija želja da se ostvari jedinstvo utemeljeno na zajedničkim doktrinarnim načelima. Da bi se takvo jedinstvo ostvarilo, svaka rasprava o temama o kojima ne postoji opšta saglasnost – ma koliko one bile važne s biblijskog stanovišta – mora se odložiti.
Čarls Bičer, u propovedi koju je održao 1846. godine, izjavio je da su propovednici »evangeličkih protestantskih Crkava stalno izloženi ne samo strašnom pritisku čisto ljudskih strahovanja, već žive, kreću se i dišu u potpuno iskvarenoj atmsferi, tako da se svakoga časa pozivaju na sve niže elemente svoje prirode da bi ućutkali istinu i savili kolena pred silom otpada. Zar se nešto slično nije događalo i sa Rimom? Zar i mi ne proživljavamo ponovo njegov život? Šta neposredno vidimo pred sobom? Još jedan opšti sabor? Svetski skup? Evangeličku alijansu? Sveopšti simbol vere?« (Propoved na temu »The Bible a Sufficient Creed«, održana u Fort Wayne, Indijana, 22. februara 1846) I kada sve to bude postignuto, u naporu da bude osigurana potpuna saglasnost, biće to samo korak prema upotrebi sile!
Kada vodeće Crkve u Sjedinjenim Državama, ujedinjene oko dogmi koje su im zajedničke, počnu da utiču na državu da nametne njihove dekrete i podrži njihove ustanove, onda će protestantska Amerika stvoriti ikonu ili kopiju rimske hijerarhije, a izricanje građanskih kazni onima koji drugačije veruju biće neizbežna posledica.
Dvoroga zver nateraće sve, »male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove« da nose »žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri ili broj imena njezina.« (Otkrivenje 13,16.17) Opomena trećeg anđela glasi: »Ko se god pokloni zveri ili ikoni njezinoj i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gneva Božjega!« Zver, spomenuta u ovoj poruci, čije obožavanje je nametnuto odlukom dvoroge zveri, je prva zver, odnosno zver slična risu iz Otkrivenja, 13. poglavlje -papstvo. »Ikona zverina« predstavlja onaj oblik otpalog protestantizma koji će se razviti kada protestantske Crkve budu zatražile pomoć građanskih vlasti da nametnu svoje dogme. Još nam preostaje da definišemo »žig zveri«!
Pošto je objavilo opomenu protiv obožavanja zveri i njene ikone, proročanstvo kaže: »Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.« (Otkrivenje 14,12) Kada su oni koji drže Božje zapovesti na ovaj način stavljeni kao suprotnost onima koji obožavaju zver i njenu ikonu i primaju njen žig, proizlazi da držanje Božjeg zakona sa jedne strane, i njegovo kršenje sa druge, predstavljaju liniju razdvajanja između Božjih sledbenika i onih koji obožavaju zver. (nastavlja se)
