Hristos je otvorio vrata ili započeo službu u svetinji nad svetinjama, svetlost je zablistala iz otvorenih vrata nebeskog Svetilišta, i pokazalo se da je četvrta zapovest obuhvaćena Zakonom koji se tamo čuva; ono što je Bog utvrdio, nijedan čovek ne može da obori.
Oni koji su prihvatili istinu o Hristovom posredovanju i trajnosti Božjeg zakona, ustanovili su da su ove istine predstavljene i u Otkrivenju, u 14. poglavlju. Poruke tog poglavlja sadrže trostruko upozorenje koje treba da pripremi stanovnike Zemlje za Gospodnji drugi dolazak. Objava: »Jer dođe čas suda Njegova«, ukazuje na završni deo Hristove službe za spasenje čoveka. Ona oglašava istinu koja mora da bude objavljena sve dok Spasiteljevo posredovanje ne prestane i dok se On ne vrati na Zemlju da uzme sebi svoj narod. Delo suda, koje je započelo 1844. godine, mora da se nastavi sve dok slučajevi svih ljudi, i živih i mrtvih, ne budu odlučeni; prema tome, ono će tragati sve do kraja vremena milosti. Da bi ljudi mogli da se pripreme da opstanu na sudu, poruka ih poziva: »Bojte se Boga i podajte Mu slavu«, zatim dodaje: »Poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju, i more i izvore vodene!« Posledica prihvatanja ovih poruka objašnjene su rečima: »Ovde je trpljenje svetih koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu!« (Otkrivenje 14,12) Da bi se pripremili za sud, ljudima je neophodno da drže Božji zakon. Taj isti Zakon biće i merilo prema kome će na sudu biti ocenjivan čovekov karakter. Apostol Pavle izjavljuje: »Koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi… na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju mojemu preko Isusa Hrista.« Zatim ovako nastavlja: »Nego će se opravdati oni koji ga tvore!« (Rimljanima 2,2-16) Vera je u držanju Božjeg zakona, jer »bez vere nije moguće ugoditi Bogu«. »I šta god nije po veri, greh je!« (Jevrejima 11,6; Rimljanima 14,23)
Prvi anđeo pozvao je ljude da se »boje Boga i da mu daju slavu«, da se poklone Onome koji je stvorio nebo i Zemlju. Da bi to mogli da postignu, morali su da poštuju Njegov zakon. Stari mudrac je rekao: »Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer to je sve čoveku!« (Propovednik 12,13) Bez poslušnosti Njegovom zakonu nikakvo obožavanje ne može biti ugodno Bogu. »Jer je ovo ljubav Božja da zapovesti njegove držimo!« »Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakona, i molitva je njegova mrska!« (1. Jovanova 5,3; Priče 28,9)
Dužnost da obožavamo Boga utemeljena je na činjenici da je On čovekov Stvoritelj i da Njemu sva ostala bića duguju svoje postojanje. I gde god je u Bibliji objavljen Njegov zahtev da uživa veće pravo na poštovanje i obožavanje od svih bogova neznabožaca, navođeni su i dokazi Njegove stvaralačke moći: »Jer su svi bogovi u naroda ništa, a Gospod je nebesa stvorio!« (Psalam 96,5) »S kime ćete Me, dakle, izjednačiti, da bih bio kao on, veli Sveti. Podignite gore oči svoje i vidite: ko je to stvorio?« »Jer ovako veli Gospod koji je stvorio nebo, Bog, koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio… Ja sam Gospod i nema drugoga!« (Isaija 40,25.26; 45,18) I psalmista kaže: »Poznajte Gospoda da je Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje Njegovo!« (Psalam 100,3) »Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom Tvorcem svojim!« (Psalam 95,6) Nebeska bića, koja na nebesima obožavaju Boga, ovako objavljuju razlog zbog koga su dužna da mu se klanjaju: »Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu, jer si Ti sazdao sve!« (Otkrivenje 4,11)
U Knjizi Otkrivenja, u 14. poglavlju, ljudi su pozvani da se poklone Stvoritelju; a proročanstvo ističe grupu vernika, koji nadahnuti trostrukom anđeoskom porukom, počinju da drže Božje zapovesti. Jedna od tih zapovesti upućuje neposredno na Boga kao Stvoritelja. Četvrta zapovest ovako glasi: »A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu… Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, i more i što je god u njima, a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Bog sedmi dan i posvetio ga.« (2. Mojsijeva 20,10.11) O danu za odmor, Suboti, Gospod je objasnio da je ona »znak… da znate da sam Ja Gospod Bog vaš«. (Jezekilj 20,20) Dao je i razlog za to: »Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se.« (2. Mojsijeva 31,17)
»Subota kao uspomena na stvaranje je važna zato što nas stalno podseća na pravi razlog obožavanja Boga«, jer je On naš Stvoritelj, a mi Njegova stvorenja. »Subota je prema tome ugrađena u sam temelj bogosluženja, jer na najuticajniji način uzdiže tu veliku istinu, što nijedna druga ustanova ne čini. Istinski temelj bogosluženja, ne samo u toku sedmog dana, već svakog bogosluženja, nalazi se u razlici između Stvoritelja i Njegovih stvorenja. Ta velika činjenica nikada ne sme zastariti niti se sme zaboraviti.« (J.N. Andrews, History of the Sabbath, ch. 27) Bog je u Edemu ustanovio Subotu da bi tu veliku istinu zauvek utisnuo u misli ljudi, i sve dok činjenica da je On naš Stvoritelj bude bila razlog da Ga slavimo i obožavamo, i Subota će ostati da bude znak i uspomena. Da su svi ljudi nastavili da svetkuju Subotu, misli čoveka i njegova ljubav bili bi usmereni prema Svoritelju kao objektu poštovanja i obožavanja, i nikada ne bi bilo idolopoklonika, ni ateista, ni nevernika. Svetkovanje Subote je znak odanosti pravom Bogu, »Onome koji je stvorio nebo i zemlju, i mora i izvore vodene«. Iz toga proizlazi da će poruka koja poziva ljude da obožavaju Boga i drže Njegove zapovesti, posebno tražiti od njih da drže četvrtu zapovest. (nastavlja se)
