»I otvori se crkva Božja na Nebu i pokaza se kovčeg zaveta njegova.« (Otkrivenje 11,19) Kovčeg Božjeg zaveta nalazi se u svetinji nad svetinjama, u drugom odeljenju Svetilišta. Za vreme službe u zemaljskom Svetilištu, koje je služilo »slici i seni nebeskih stvari« (Jevrejima 8,5), ovo odeljenje otvarano je jedino na veliki Dan pomirenja da bi se Svetilište očistilo. Prema tome, izjava da je otvoren Božji Hram na Nebu i da se može videti Njegov kovčeg zaveta ukazuje na otvaranje svetinje nad svetinjama u nebeskom Svetilištu 1844. godine, kada je Isus ušao u njega da obavi završno delo pomirenja. Oni koji su u veri sledili svoga Poglavara svešteničkog, kada je započeo svoju službu u svetinji nad svetinjama, mogli su da vide Njegov kovčeg zaveta. Dok su proučavali istinu o Svetilištu uspeli su da shvate da je došlo po promene u Spasiteljevoj službi, videli su da On sada služi pred Božjim kovčegom zaveta, prinoseći svoju krv za grešnike.
U kovčegu zaveta u Svetilištu na Zemlji nalazile su se dve kamene ploče, na kojima su bili napisani propisi Božjeg zakona. Kovčeg je bio samo riznica u kojoj su čuvane tablice Zakona, i prisutnost ovih božanskih propisa davala mu je vrednost i svetost. Kada je otvoren Božji hram na Nebu, mogao se videti kovčeg Njegovog zaveta. U svetinji nad svetinjama, u Svetilištu na Nebu, Božji zakon se čuva kao svetinja – Zakon koji je sam Bog izgovorio usred gromova na Sinaju i napisao svojim prstom na kamenim pločama.
Božji zakon u nebeskom Svetilištu je veliki original, a propisi napisani na kamenim pločama i zabeleženi u Mojsijevom petoknjižju bili su samo njegov verni prepis. Oni koji su uspeli da shvate ovu važnu činjenicu, mogli su da razumeju sveti i nepromenljivi karakter Božjeg zakona. Sagledali su, kao nikada pre toga, snagu Spasiteljevih reči: »Dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši.« (Matej 5,18) Božji zakon, kao otkrivenje Njegove volje, kao izraz Njegovog karaktera, mora večno da ostane »kao veran svedok na nebesima«. Nijedna njegova zapovest nije ukinuta; nijedno slovce i nijedna titla izmenjena. Psalmista je rekao:
»Doveka je, Gospode, Reč tvoja utvrđena na nebesima.« »Verne su sve zapovesti njegove, tvrde su za vek veka.« (Psalam 119,89; 111,7.8)
U samom srcu Dekaloga nalazi se četvrta zapovest, kao što je bila u početku objavljena: »Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje, a sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima, a u sedmi dan počinu, zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.« (2. Mojsijeva 20,8-11)
Božji Duh uticao je na srce ovih istraživača Njegove Reči. Doveo ih je do uverenja da su u neznanju kršili ovaj propis ne poštujući Stvoriteljev dan odmora. Počeli su da istražuju razloge za svetkovanje prvog dana u sedmici umesto dana koji je Bog posvetio. U Bibliji nisu uspevali da pronađu nijedan dokaz da je četvrta zapovest ukinuta, ili da je dan odmora promenjen; blagoslovi koji su od početka pratili sedmi dan nikada nisu bili uklonjeni. Oni su se zaista iskreno trudili da upoznaju i izvršavaju Božju volju; i sada, kada su sebe videli kao prestupnike Božjeg zakona, žalost je ispunila njihova srca, pa su svoju odanost Bogu pokazali svetkovanjem Njegovog svetog dana odmora.
Mnogobrojni i ozbiljni napori bili su uloženi da se pokoleba njihova vera. Ukoliko je zemaljsko Svetilište bilo simbol ili slika nebeskog, svakome je moralo biti jasno da je i Zakon koji je čuvan u zemaljskom kovčegu zaveta morao biti verodostojan prepis Zakona u kovčegu na Nebu, i da prihvatanje istine o nebeskom Svetilištu obuhvata i priznavanje zahteva Božjeg zakona i obavezu svetkovanja Subote iz četvrte zapovesti. Tu se krila tajna ogorčenog i odlučnog protivljenja skladnom tumačenju Pisma koje je otkrivalo Hristovu službu u nebeskom Svetilištu. Ljudi su pokušavali da zatvore vrata koja je Bog otvorio, i da otvore ona koja je Bog zatvorio. Međutim, Bog, »koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori«, izjavljuje: »Dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti!« (Otkrivenje 3,7.8)(nastavlja se)
