Ovo je svečana misao! Dan za danom, prelazeći u večnost, unosi svoj teret izveštaja u nebeske knjige. Reč jednom izgovorena, delo jednom učinjeno, nikada ne može biti opozvano! Anđeli su zabeležili i dobro i zlo. Ni najmoćniji osvajač na Zemlji ne može opozvati izveštaj ni o jednom jedinom danu. Naša dela, naše reči, čak i naše najtajnije pobude, sve ima svoj uticaj u određivanju naše sudbine za dobro ili zlo. Iako ih možemo zaboraviti, oni će izneti svoje svedočanstvo da opravdaju ili osude.
Kao što se obrisi lica nepogrešivom tačnošću odražavaju na uglačanoj umetnikovoj ploči, tako je i karakter verno opisan u nebeskim knjigama. Ipak, kako se malo zabrinjavamo zbog izveštaja koji će se prikazati očima nebeskih bića! Kada bi veo koji odvaja vidljivi od nevidljivog sveta mogao biti povučen ustranu, i kada bi sinovi ljudski mogli da vide anđela koji beleži svaku reč i svako delo, s kojima će se sresti na sudu, koliko bi reči koje izgovaramo svakoga dana ostalo neizgovoreno, koliko dela neučinjeno?
Na sudu će se ispitati upotreba svakog talenta. Kako smo se služili kapitalom koji nam je Nebo poverilo? Hoće li Gospod prilikom svog dolaska primiti svoje s dobitkom? Da li smo iskoristili snage koje su nam darovane, svoje ruke, svoje srce, i svoj um, na slavu Bogu i na blagoslov svetu? Kako smo upotrebili svoje vreme, svoje pero, svoj glas, svoj novac, svoj uticaj? Šta smo učinili za Hrista u ličnosti siromaha, progonjenoga, siročeta, udovice? Bog nas je učinio čuvarima svoje svete Reči; šta smo učinili sa svetlošću i istinom koje smo dobili da bismo ljude umudrili za spasenje? Samo ispovedanje vere u Hrista nema nikakve vrednosti, jedino ljubav koja se pokazuje delima biće prihvaćena kao prava ljubav. U očima Neba ljubav daje vrednost nekom delu. Sve što je učinjeno iz ljubavi, bez obzira koliko neznatno po oceni ljudi, Bog će prihvatiti i nagraditi.
Skrivena ljudska sebičnost, zapisana je u nebeskim knjigama. U njima se čuva izveštaj o neispunjenim dužnostima prema bližnjima, ili o zaboravljenim Spasiteljevim zahtevima. Iz njih će se videti koliko puta smo sotoni posvetili vreme, misao i snagu koji su pripadali Hristu. Žalosni su izveštaji koje anđeli nose prema Nebu. Razumna bića, takozvani Hristovi sledbenici, obuzeta su sticanjem zemaljskih dobara ili uživanjem u zemaljskim zadovoljstvima. Novac, vreme i snaga žrtvuju se razmetanju i popuštanju ličnim sklonostima; ali zato retki su trenuci posvećeni molitvi, istraživanju Pisma, skrušenosti duše ili priznavanju greha.
Sotona stvara bezbroj programa da zaokupi misli, da se ne bave onim poslom koji bi trebalo najbolje da poznajemo. Veliki varalica mrzi velike istine koje uzdižu žrtvu pomirnicu ili svemogućeg Posrednika. On dobro zna da njegov uspeh potpuno zavisi od toga koliko će uspeti da naše misli odvrati od Isusa i Njegove istine.
Oni koji bi želeli da učestvuju u blagodati Spasiteljevog posredovanja ne smeju dozvoliti da ih bilo šta omete u nastojanju da postignu savršenu svetost u strahu Božjem. Dragoceni sati, umesto da budu potrošeni na uživanja, na razmetanje, na sticanje dobitka, trebalo bi da budu posvećeni ozbiljnom proučavanju Reči istine i molitvi. Božji narod treba jasno da razume istinu o Svetilištu i o istražnom ili predadventnom sudu. Svakome je neophodno da lično zna za mesto i rad našeg velikog Poglavara svešteničkog. U suprotnom, neće im biti moguće da pokažu veru koja je neophodna za ovo vreme ili da zauzmu mesto koje im je Bog odredio. Svaki pojedinac može da spase ili izgubi svoju dušu. Svaki čovek treba da se pojavi pred Božjom sudijskom stolicom. Svako mora da se suoči sa svojim velikim Sudijom. Kako je onda važno da svako često razmišlja o svečanom prizoru kada sud bude zasedao i knjige se budu otvorile, kada prema Danilu (12,13), svako treba da ostane »na delu svome«, na kraju svojih dana.
Svi oni koji su primili svetlost o ovim pitanjima treba da svedoče o velikim istinama koje im je Bog poverio. Svetilište na Nebu je veliko središte Hristovog dela u korist ljudi. Ono je značajno za svaku dušu koja živi na Zemlji. Ono nam otvara pogled na plan otkupljenja, dovodi nas do samog svršetka vremena i otkriva pobedonosni ishod sukoba između pravednosti i greha. Zato je veoma važno da svi temeljito istraže ove istine i postanu sposobni da odgovore svakome ko ih zapita za razloge njihove nade.
Hristovo posredovanje za čoveka u nebeskom Svetilištu je isto tako bitno za plan spasenja kao što je bila Njegova smrt na krstu. On je svojom smrću započeo ovo delo, dok se posle vaskrsnuća uzneo da ga dovrši na Nebu. Mi verom moramo ući iza zavese iza koje »Isus uđe napred za nas«. (Jevrejima 6,20) Tamo odsjajuje svetlost sa krsta na Golgoti. Tu možemo steći jasniji uvid u tajnu otkupljenja. Spasenje čoveka postignuto je u beskrajnom žrtvovanju Neba; prinesena Žrtva je dovoljna da zadovolji i najšire zahteve prekršenog Božjeg zakona. Isus je otvorio put do Očevog prestola i Njegovim posredovanjem iskrene težnje svih koji verom dolaze pred Njega, mogu biti predstavljene Bogu. (nastavlja se)
