Dok Isus zastupa primaoce svoje blagodati, sotona ih optužuje pred Bogom kao prestupnike. Veliki varalica pokušao je da ih navede da postanu sumnjičavi, da izgube svoje poverenje u Boga, da se odvoje od Njegove ljubavi, da prekrše Njegov zakon. Sada ukazuje na izveštaj o njihovom životu, na mane njihovog karaktera, na njihovu nesličnost sa Hristom, kojom su naneli sramotu svom Otkupitelju, na sve grehe na koje je pokušao da ih navede, i uzima sebi pravo da ih proglasi svojim podanicima.
Isus ne pokušava da opravda njihove grehe, ali ukazuje na njihovo pokajanje i njihovu veru i, zahtevajući za njih oproštenje, pred Ocem i svetim anđelima, podiže svoje ranjene ruke i kaže:
»Ja ih poznajem po imenu. Zapisani su na dlanovima mojih ruku! ‘Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i poništena ne odbacuješ, Bože!’« (Psalam 51,17) Opadaču svoga naroda upućuje sledeće reči: »Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavlnja istrgnuta iz ognja?« (Zaharija 3,2) Hristos će svoje verne ogrnuti plaštem svoje pravednosti, da bi mogao da ih predstavi svome Ocu kao »slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine ili takoga čega.« (Efescima 5,27) Njihova imena zapisana su u Knjizi života, i o njima je napisano: »I hodiće sa Mnom u belima, jer su dostojni!« (Otkrivenje 3,4)
Tako će biti ostvareno potpuno ispunjenje novozavetnog obećanja: »Jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neću više pominjati!« (Jeremija 31,34) »U one dane i u ono vreme, govori Gospod, tražiće se bezakonje Izrailjevo, ali ga neće biti; i gresi Judini, ali se neće naći, jer ću oprostiti onima koje ostavim!« (Jeremija 50,20) »I u ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevu. I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki koji bude zapisan za život u Jerusalimu.« (Isaija 4,2.3)
Delo istražnog ili predadventnog suda i brisanja greha treba da bude obavljeno pre drugog Gospodnjeg dolaska. Pošto mrtvima treba da se sudi u skladu sa podacima zapisanim u knjigama, nemoguće je da se gresi ljudi mogu izbrisati pre suda na kome će biti ispitan njihov slučaj. Apostol Petar jasno izjavljuje da će gresi vernika biti izbrisani kada »dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega«, kada Bog bude poslao »napred narečenoga vam Isusa Hrista«. (Dela 3,19.20) Kada bude završen istražni sud, Hristos će doći i nagrada će Njegova doći s Njim da svakome čoveku da prema njegovim delima.
Za vreme ceremonijalne službe, poglavar sveštenički, pošto obavi službu pomirenja za Izrailj, izlazio je iz Svetilišta i blagosiljao narod. Tako će se i Hristos, na kraju svoga posredničkog dela, pojaviti »bez greha na spasenje« (Jevrejima 9,28), da večnim životom blagoslovi svoj narod koji Ga čeka. Kao što je sveštenik, uklanjajući grehe iz Svetilišta, morao da ih ispovedi nad glavom jarca za Azazela, tako će i Hristos preneti sve te grehe na sotonu, koji je začetnik greha i podstrekač na greh. Jarac za Azazela, noseći grehe Izrailja, bio je odveden u »pustinju« (3. Mojsijeva 16,22); tako će i sotona, noseći krivicu za sve grehe na koje je naveo pripadnike Božjeg naroda, biti zarobljen hiljadu godina na Zemlji, koja će tada biti pusta, bez stanovnika, i konačno će pretrpeti punu kaznu za greh u ognju koji će uništiti sve bezakonike. Tako će veliki plan otkupljenja dobiti svoje ispunjenje u konačnom brisanju greha i izbavljenju svih koji su bili spremni da odbace zlo.
U vreme određeno za sud – posle isteka 2300 dana i noći 1844. godine počelo je delo istraživanja i brisanja greha. Svi koji su se ikada nazivali Hristovim imenom moraće da prođu kroz proces istraživanja. I živi i mrtvi primiće sud po onome »što je napisano u knjigama, po delima svojima«. (Otkrivenje 20, 12)
Gresi, za koje se grešnik nije pokajao i koje nije odbacio neće mu biti oprošteni ni izbisani iz knjiga izveštaja, već će ostati da u dan Gospodnji svedoče protiv njega. On je možda učinio svoja zla dela na svetlosti dana ili u tami noći, ali ona će biti jasno otkrivena pred Onim pred kojim ćemo se svi pokazati. Božji anđeli su videli svaki greh i zapisali ga kao nepogrešive izveštaje. Greh se može sakriti, poreći prikriti pred ocem, majkom, ženom, decom i saradnicima; niko osim krivca ne mora gajiti ni najmanju sumnju u počinjeno zlo, ipak biće otkriven pred nebeskim istražiteljima. Tama najcrnje noći, tajanstvena privlačnost najzavodljivije prevare, nije dovoljna da prikrije ijednu jedinu misao od znanja Svevišnjega. Bog ima tačan izveštaj o svakom nepravednom računu i svakom nepoštenom postupku. Njega ne možemo prevariti spoljnim izgledom ili pobožnošću. On ne čini greške u svom ocenjivanju karaktera. Ljude mogu prevariti oni koji su pokvareni u srcu, ali Bog prodire kroz svaku obrazinu i čita ono što se zbiva u srcu. (nastavlja se)
