Prorok Danilo piše: »Gledah dokle se postaviše prestoli, i Starac sede na kojemu beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, i točkovi mu kao oganj razgoreo, reka ognjena izlažaše i tecijaše ispred njega, tisuća tisuća služaše Mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred Njim; sud sede i knjige se otvoriše.« (Danilo 7,9.10)
Na ovaj način, u proročkom viđenju, bio je predstavljen veliki i svečani dan kada će karakter i život svih ljudi proći ispred Sudije cele Zemlje, i kada će svakom čoveku biti određena plata »po delima njegovim«. Starac je Bog Otac. Psalmista kaže: »Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka do veka ti si Bog.« (Psalam 90,2) Upravo će On, Začetnik postojanja svih bića, i Izvor svih zakona, predsedavati tom sudu. Sveti anđeli, kao sluge i svedoci, u broju od »deset tisuća puta deset tisuća i tisuću tisuća«, prisustvovaće ovom velikom suđenju.
»Videh u utvarama noćnim i gle, kao Sin čovečji iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do Starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast, i slava, i carstvo, da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti.« (Danilo 7,13.14) Hristov dolazak, koji je ovde opisan, nije Njegov drugi dolazak na Zemlju. On dolazi k Starcu na Nebo da primi vlast i slavu i carstvo, što sve treba da Mu bude predato pri kraju Njegovog posredničkog delovanja. Upravo je ovaj dolazak, a ne Njegov drugi dolazak na Zemlju bio prorečen u proročanstvu kao događaj koji treba da se odigra na kraju 2300 dana i noći, 1844. godine. Praćen nebeskim anđelima, naš veliki Poglavar sveštenički ušao je u svetinju nad svetinjama, pojavio se u Božjoj prisutnosti da obavi poslednji deo svoje službe u korist čoveku – da obavi delo istražnog odnosno predadventnog suda i delo pomirenja za sve koji su pokazali da imaju prava na Njegove blagoslove.
U ceremonijalnoj službi samo oni koji su došli pred Boga s priznanjem greha i pokajanjem, čiji su gresi, krvlju žrtve za greh, bili preneseni u Svetilište, mogli su da učestvuju u službi na Dan pomirenja. Isto tako na veliki dan konačnog pomirenja i istražnog ili predadventnog suda biće razmotreni slučajevi samo onih koji su tvrdili da pripadaju Božjem narodu. Suđenje zlima je posebno i odvojeno delo koje će biti kasnije obavljeno.
»Jer je vreme da počne sud od kuće Božje: ako li se najpre od vas počne, kakav će biti posledak onima što se protive Božjemu Jevanđelju?« (1. Petrova 4,17)
Knjige kakve će biti, u kojima su zabeležena imena i dela ljudi, treba da odrede izveštaje na nebu, odluke suda. Prorok Danilo kaže: »I sud sede i knjige se otvoriše.« Pisac Otkrivenja, opisujući isti prizor, dodaje: »I druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.« (Otkrivenje 20,12)
Knjiga života sadrži imena svih onih koji su ikada služili Bogu. Isus je rekao svojim učenicima: »Nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.« (Luka 10,20) Pavle govori o svojim vernim saradnicima, »čija su imena u knjizi života«. (Filibljanima 4,3) Danilo, gledajući u viđenju »žalosno vreme kakvoga nije bilo otkako je naroda«, izjavljuje da će Božji narod biti izbavljen, »svaki koji se nađe zapisan u knjizi«. Pisac Otkrivenja kaže da će u Božji grad ući samo oni čija su imena »zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta« (Danilo 12,1; Otkrivenje 21,27)
»Knjiga za spomen« napisana je pred Gospodom i u njoj su zabeležena dobra dela »onih koji se boje Gospoda i misle o imenu njegovu«. (Malahija 3,16) Njihove reči vere, njihova dela ljubavi, zapisana su na Nebu. Nemija govori o tome kada kaže: »Pomeni me, Bože moj… nemoj izbrisati dobara mojih koja učinih domu Boga svojega i službi njegovoj!« (Nemija 13,14) U Božjoj Knjizi za spomen svako pravedno delo je ovekovečeno. U njoj je verno zapisano svako savladano iskušenje, svako pobeđeno zlo, svaka izgovorena reč nežnog saučešća. U njoj je zabeleženo svako delo žrtve, svaka patnja i svaka žalost Hrista radi. Psalmista kaže: »U tebe je izbrojeno moje potucanje, suze se moje čuvaju u sudu kod tebe, one su u knjizi Tvojoj!« (Psalam 56,8)(nastavlja se)
