I drugi slučajevi slične prirode zapisani su u Pismu. Kćer žene Sirofeničanke surovo je mučio đavo, koga je Isus izagnao svojom rečju (Marko 7,26-30). Čoveka, koga »dovedoše k Njemu, besna… slepa i nema« (Matej 12,22); mladića u kome je bio nemi demon, koji »kada ga uhvati, lomi i penu baca, i škrguće zubima i suši ga« (Marko 9,17-27); bolesnika koga je mučio »nečisti duh đavolski« (Luka 4,33-36), i koji je narušavao subotnu tišinu u sinagogi u Kapernaumu – sve njih iscelio je njihov milostivi Spasitelj. Hristos se u skoro svakom od ovih slučajeva, obraćao demonima kao razumnim bićima, zapovedajući im da izađu iz svojih žrtava i da ih više ne muče. Vernici iz Kapernauma, videći Isusovu neuporedivu silu, »govorahu jedan drugome, govoreći: kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima i da izlaze?« (Luka 4,36)
Oni koji su bili opsednuti demonima obično su predstavljani kao bića izložena velikim patnjama; ali, bilo je i izuzetaka od tog pravila. U želji da steknu natprirodnu snagu, neki su se svojevoljno izlagali sotonskom uticaju. Takvi naravno nisu ni bili u sukobu sa demonima. Toj grupi pripadali su ljudi koji su bili ispunjeni vračarskim duhom – Simon mag, Elima vračar i devojka koja je pratila Pavla i Silu u Filibi.
Niko nije izložen većoj opasnosti od uticaja zlih duhova od onih koji, u suprotnosti s neposrednim i jasnim svedočenjem Pisma, odbacuju da veruju u postojanje i delovanje sotone i njegovih anđela. Sve dotle dok ne upoznamo njihova lukavstva, oni imaju skoro nezamislivu prednost; mnogi prihvataju njihova došaptavanja, jer smatraju da slušaju naloge svoje mudrosti. I upravo zbog toga, u času kada se približavamo kraju vremena, dobu u kome će se najodlučnije truditi da prevari i uništi, sotona na sve strane širi uverenje o svom nepostojanju. To je izraz njegovog nastojanja da prikrije sebe i način svog delovanja.
Ničega se ovaj veliki varalica toliko ne plaši kao mogućnosti da otkrijemo sve njegove zamisli. Da bi bolje prikrio svoj pravi karakter i svoje namere, on se potrudio da ga ljudi zamišljaju kao stvorenje koje izaziva jedino podsmeh i prezir. On je veoma zadovoljan kada ga opisuju kao smešno ili odvratno biće, kao nakazu – napola čoveka i napola životinju. Drago mu je kada čuje da njegovo ime upotrebljavaju u šali ili ruganju, upravo oni isti razumni ljudi koji sebe smatraju dobro obaveštenim osobama.
Upravo zato što se tako savršeno maskirao, svuda se često postavlja pitanje: »Da li zaista postoji jedno takvo biće?« Pravi dokaz njegovog uspeha je činjenica da su u verskom svetu široko prihvaćene upravo teorije koje odbacuju najjasnije svedočenje Svetoga pisma. Zahvaljujući činjenici da sotona najlakše uspeva da upravlja umom onih koji su nesvesni njegovog uticaja, Božja Reč je u stanju da nam pruži mnogo primera njegovog zloćudnog delovanja, razotkrivajući pred našim očima njegove tajne sile, pomažući nam da se sačuvamo od njegovih napada.
Kada ne bismo mogli da nađemo zaštitu i izbavljenje u nadmoćnoj sili našega Otkupitelja, moć i zloba sotone i njegovih četa zaista bi trebalo da nas zaplaše. Mi pažljivo osiguravamo svoje domove rezama i bravama u želji da od zlih ljudi zaštitimo svoju imovinu i život, ali retko mislimo na zle anđele koji se stalno trude da nam pristupe i protiv čijih napada, ukoliko bismo se oslonili samo na svoju snagu, nemamo nikakvog načina odbrane. Ukoliko im dozvolimo, oni mogu da skrenu naše misli, da poremete zdravlje našeg tela i da nas namuče, da unište našu imovinu i naš život. Njihovo jedino uživanje je stvaranje bede i razaranja. U strašnom stanju nalaze se oni koji se tako dugo odupiru božanskim zahtevima i popuštaju sotonskim kušanjima, dok ih Bog ne prepusti vlasti zlih duhova. Međutim, oni koji slede Hrista uvek se nalaze pod Njegovom sigurnom zaštitom. Anđeli, »koji su silni krepošću«, dolaze s Neba da ih zaštite. Sotona ne može da prodre kroz stražu koju je Bog postavio oko svoga naroda.
