Povezanost vidljivog i nevidljivog sveta, služba Božjih anđela i delovanje zlih anđela, sve to je jasno otkriveno u Bibliji i neodvojivo utkano u ljudsku istoriju. Međutim, pojavljuje se sve veća sklonost neverovanju u postojanje zlih duhova, dok se sveti anđeli, »poslani na službu onima će naslediti spasenje« (Jevrejima 1,14), često proglašavaju za duhove umrlih. Međutim, Pismo ne samo da govori o postojanju anđela, i dobrih i zlih, već daje i neoborive dokaze da to nisu bestelesni duhovi umrlih ljudi.
Anđeli su postojali i pre stvaranja čoveka, jer u vreme kada su polagani temelji Zemlji »pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu«. (O Jovu 38,7) Posle čovekovog pada u greh, anđeli su bili zaduženi da čuvaju drvo života, a do tada još nijedno ljudsko biće nije umrlo. Anđeli su po svojoj prirodi iznad čoveka, jer je i psalmista bio svestan da je čovek stvoren »malo manji od anđela«. (Psalam 8,5)
Biblija nam pruža podatke o broju, o sili i slavi nebeskih bića, o njihovoj povezanosti s Božjom vladavinom, ali i o njihovom odnosu prema delu otkupljenja. »Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo Njegovo svim vlada.« Prorok dodaje: »I videh i čuh glas anđela mnogih oko prestola.« U svečanoj dvorani Cara nad carevima čekaju – »anđeli Njegovi koji su silni krepošću«, izvršujući »reč Njegovu, slušajući glas reči Njegove« (Psalam 103,19-21; Otkrivenje 5,11). Prorok Danilo video je deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada nebeskih vesnika. Apostol Pavle govori o »mnogim hiljadama anđela« (Danilo 7,10; Jevrejima 12,22). Ovi Božji vesnici izlaze »trčeći i vraćajući se kao munja« (Jezekilj 1,14), tako je blistav njihov sjaj i brz njihov let. Lice anđela koji se pojavio kod Spasiteljevog groba »beše kao munja, a odelo njegovo kao sneg«, a njegova pojava učinila je da uzdrhte »stražari i da postanu kao mrtvi«. (Matej 28,3.4) Kada je Senahirim, oholi Asirac, počeo da se ruga Bogu i da huli na Njega, da Izrailjcima preti uništenjem, »istu noć anđeo Gospodnji iziđe i pobi u okolu asirskom sto i osamdeset i pet tisuća«. »I pobi sve junake i vojvode i knezove u vojsci cara asirskoga, te se vrati sa sramotom u svoju zemlju.« (2. O carevima 9,35; 2. Dnevnika 32,21)
Bog šalje anđele svojoj deci da donesu poruku o milosti: Avramu, s obećanjem o blagoslovu; na vrata Sodoma da izbave pravednog Lota od uništenja vatrom; Iliji, kada je u pustinji skoro umro od umora i gladi; Jelisiju, kada je vatrenim kolima i konjima okružio mali grad u kome su ga opkolili njegovi neprijatelji; Danilu, kada je na dvoru neznabožačkog vladara zatražio božansku mudrost ili kada je bio bačen da postane plen lavovima; Petru, osuđenom na smrt u Irodovoj tamnici; zatvorenicima u Filibi; Pavlu i njegovim saputnicima u olujnoj noći na moru; da osposobi Kornilijev um da prihvati Jevanđelje; da pošalje Petra s porukom spasenja neznabošcu i strancu – tako su sveti anđeli, u svim vremenima, služili Božjem narodu.
Anđeo čuvar određen je svakom Hristovom sledbeniku. Ovi nebeski stražari štite pravedne od sile Zloga. To je priznao i sotona kada je rekao: »Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo?« (O Jovu 1,9.10) Način na koji Bog štiti svoj narod opisan je rečima psalmista: »Anđeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se njega boje i izbavljaju ih.« (Psalam 34,7) Spasitelj je rekao, govoreći o onima koji veruju u Njega: »Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih, jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca Mojega nebeskoga!« (Matej 18,10) Anđeli koji su određeni da služe Božjoj deci, u svako vreme mogu izaći pred Boga.
Pripadnici Božjeg naroda, izloženi sili prevare i večno budnoj zlobi kneza tame, u neprekidnom sukobu sa svim silama zla, dobili su obećanje o stalnoj zaštitnoj straži nebeskih anđela. Ovo obećanje nije dato bez potrebe. Ako je Bog svojoj deci dao obećanje o svojoj blagodati i zaštiti, onda je to zbog toga što se moraju susresti sa moćnim silama zla – mnogobrojnim, odlučnim i neumornim, čiju zloćudnost i moć niko, ukoliko ne želi da se izloži velikoj opasnosti, ne bi smeo da propusti da upozna i zapazi.
Zli duhovi, koji su u početku stvoreni kao bezgrešna bića, bili su jednaki po svojoj prirodi, moći i slavi svetim bićima koja su i sada Božji vesnici. Međutim, pošto su pali u greh, udružili su se u nastojanju da sramote Boga i uništavaju ljude. Pridružili su se sotoni prilikom njegove pobune, pa su zajedno s njim zbačeni s Neba; i od tada su, tokom svih narednih vekova, sarađivali s njim u njegovoj borbi protiv božanskog autoriteta. Biblija nas obaveštava o njihovom savezništvu i vlasti, o njihovim različitim redovima, o njihovoj umnosti i podmuklosti, ali i o njihovim zlonamernim planovima protiv ljudskog spokojstva i sreće. (nastavlja se)
