Božji naslednici dolaze iz potkrovlja, iz koliba, iz tamnica, sa lomača, s planina, iz pustinja, iz pećina u zemlji, iz morskih dubina. Na Zemlji su bili »u sirotinji, u nevolji, u sramoti«. Milioni su otišli u grob natovareni sramotom zato što su uporno odbijali da se pokore prevarljivim zahtevima sotone. Ljudski sudovi su ih osuđivali kao najgore zločince. Međutim, sada je njihov »sudija Bog«. (Psalam 50,6). Sada se zemaljske osude menjaju. »Sramotu naroda svojega ukinuće.« (Isaija 25,8) »I oni će se prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji.« On je odredio da im da »nakit umesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu mesto duha tužnoga« (Isaija 62,12; 61,3) Više nisu slabi, izmučeni, isterani, potlačeni. Od sada će uvek s Gospodom biti. Stoje pred prestolom odeveni u odeću bogatiju od one koju su nosili najugledniji ljudi na Zemlji. Krunisani su dijademama slavnijim od onih koje su ikada bile stavljene na čelo zemaljskih vladara. Dani bola i plakanja zauvek su prestali. Car slave obrisao je suze sa svakog lica, svaki uzrok bola je uklonjen. Dok mašu palmovim granama, pevaju pesme hvale, jasne, ugodne i skladne, svi glasovi prihvataju melodiju, sve dok pesma ne ispuni nebeska prostranstva: »Spasenje Bogu našemu koji sedi na prestolu i Jagnjetu!« Svi stanovnici Neba složno odgovaraju: »Amin, blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našemu u vek veka!« (Otkrivenje 7,10.12)
U ovom životu mi smo u stanju da steknemo površne pojmove o prekrasnoj temi otkupljenja. Svojim ograničenim razumom možemo veoma pažljivo da razmatramo sramotu i slavu, život i smrt, pravdu i milost, koje su se susrele na krstu, ali ni s najvećim naprezanjem svojih mentalnih mogućnosti ne možemo dosegnuti njegovo puno značenje. Dužinu i širinu, dubinu i visinu otkupiteljske ljubavi možemo samo nejasno shvatiti. Plan otkupljenja nećemo potpuno shvatiti, čak ni onda, kada se kao otkupljeni budemo videli kao što smo viđeni i znali kao što smo poznati, već će se tokom beskrajnih vekova večnosti nove istine neprestano otkrivati u našem zadivljenom i ushićenom umu. Iako je došao kraj zemaljskim bolima, i žalostima i iskušenjima, iako je uklonjen i njihov uzrok, Božji narod zauvek će sačuvati jasno i razumno saznanje o ceni koja je plaćena za spasenje.
Hristov krst biće osnovna tema proučavanja i pesma otkupljenih tokom cele večnosti. U proslavljenom Hristu oni će gledati Hrista raspetoga. Nikada neće zaboraviti da je Onaj čija je sila stvorila i održavala bezbrojne svetove u beskrajnim svemirskim prostranstvima, dragi Božji Sin, Veličanstvo Neba, Onaj koga heruvimi i sjajni serafimi sa uživanjem obožavaju – ponizio samoga sebe da bi uzdigao grešnoga čoveka, da je prihvatio krivicu i sramotu greha, da je podneo da Otac okrene svoje lice od Njega, sve dok boli izgubljenog sveta nisu slomili Njegovo srce i prekratili Njegov život na golgotskom krstu. Čuđenje i obožavanje svemira zauvek će buditi činjenica da se Stvoritelj svih svetova, Sudija svih stvorenja, odrekao svoje slave i ponizio iz ljubavi prema čoveku. Kada bezbrojne čete spasenih budu videle svoga Otkupitelja i večnu slavu Oca koja blista s Njegovog lica, dok budu posmatrali Njegov presto, koji je od večnosti, kada budu saznali da Njegovom carstvu nema kraja, oni će oduševljeno zapevati pesmu: »Dostojno je, dostojno je Jagnje zaklano, koje nas je otkupilo Bogu svojom dragocenom krvlju!«
Tajna krsta objašnjava sve ostale tajne. U svetlosti koja se širi sa Golgote božanske osobine koje su nas ispunjavale strahom i poštovanjem izgledaju prekrasne i privlačne. Milost, nežnost, i očinska ljubav kao da se sjedinjuju sa svetošću, pravednošću i silom. Dok posmatramo veličanstvenost Njegovog visokog i uzvišenog prestola, doživljavamo Njegov karakter u njegovom najnežnijem ispoljavanju, i shvatamo, kao nikada do tada, puno značenje imena nastalog iz ljubavi: »Oče naš!«
Videćemo tada da Onaj koji je neizmeran u mudrosti nije mogao da načini nijedan drugi plan za naše spasenje osim plana po kome je žrtvovao svoga Sina. Jedina naknada za tu žrtvu biće naseljavanje Zemlje otkupljenim bićima, svetim, srećnim i besmrtnim. Radost otkupljenih je posledica Spasiteljevog sukoba sa silama tame, ona će veličati Božju slavu tokom cele večnosti. Vrednost jedne duše tako je velika da je Otac zadovoljan cenom koju je platio, a i sam Hristos će, gledajući plodove svoje velike žrtve, osećati neizmerno zadovoljstvo.
