Gusti oblaci i dalje prekrivaju nebo, ali s vremena na vreme Sunce se, slično Gospodnjem osvetničkom oku, ipak probija kroz njih. Zaslepljujuće munje paraju nebo, obavijajući celu zemlju plamenim ogrtačem. Iznad nepodnošljive tutnjave oluje, glasovi, tajanstveni i strašni, objavljuju sudbinu bezakonika. Izgovorene reči ne mogu svi da razumeju, ali lažni učitelji, ipak ih jasno shvataju. Oni koji su samo pre kratkog vremena bili tako bezbrižni, tako hvalisavi i prkosni, tako neobuzdani u svojoj surovosti prema pripadnicima Božjeg naroda koji drže Božje zapovesti, sada su preneraženi i drhte od straha. Njihovi jauci čuju se uprkos hučanju elemenata. Demoni priznaju Hristovo božanstvo i drhte pred Njegovom moći, dok ljudi traže milost i prestravljeni padaju u prah.
Stari prorok je rekao, dok je u svetom viđenju posmatrao Božji veliki dan: »Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji, doći će kao pustoš od Svemogućega.« (Isaija 13,6) »Uđi u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova. Ponosite oči čovečije poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga koji se podiže, te će biti poniženi.« »Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima. Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova, kada ustane da potre zemlju.« (Isaija 2,10-12. 20.21)
Kroz pukotinu u oblacima blista zvezda čiji je sjaj četvorostruko povećan u odnosu na tamu. Ona uliva nadu i radost vernima, ali i strogost i gnev prestupnicima Božjeg zakona. Oni koji su sve žrtvovali za Hrista sada su sigurni, sakriveni kao da se nalaze u okrilju Gospodnjeg šatora. Oni su bili okušani, i pred svetom i pred protivnicima istine, i pokazali svoju vernost Onome koji je umro za njih. Čudesna promena dogodila se u onima koji su sačuvali svoju čestitost u trenutku kada su se suočavali sa smrću. Iznenada su bili oslobođeni mračne i strašne tiranije ljudi pretvorenih u demone. Njihova lica, sve donedavno bleda, zabrinuta i iscrpljena, sada su ozarena divljenjem, verom i ljubavlju. Njihovi glasovi se podižu u pobedničkoj pesmi: »Bog nam je utočište i sila, pomoćnik koji se u nevoljama brzo nalazi. Zato se nećemo bojati da bi se i zemlja premestila i gore se prevalile u srce morima. Neka buči i kipi voda njihova, neka se planine tresu od vala njihovih!« (Psalam 46,1-3)
Dok se ove reči pune svetog poverenja uzdižu Bogu, oblaci se povlače i zvezdano nebo postoje vidno, neizrecivo lepo nasuprot crnom i gnevnom svodu sa obe njegove strane. Slava nebeskog grada blista s njegovih širom otvorenih vrata. I onda se prema nebu ocrtava ruka koja drži dve sastavljene ploče. Prorok kaže:
»Nebesa oglasiše pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog!« (Psalam 50,6) Sveti Zakon, izraz Božje pravednosti, koji je usred grmljavine gromova i plamena bio proglašen sa Sinaja kao čovekov vodič u životu, sada se ponovo objavljuje ljudima kao pravilo po kome će im biti suđeno. Ruka otvara ploče, tako da se vide propisi Dekaloga kao da su napisani ognjenim perom. Reči su tako jasne da ih svi mogu pročitati. Sećanja se bude, tama sujeverja i jeresi gubi se iz svakog uma i Božjih deset reči, tako kratkih, shvatljivih i autoritativnih, pojavljuju se na vidiku svim stanovnicima Zemlje.
Užas i očajanje onih koji su gazili Božje svete zahteve, nije moguće opisati. Gospod im je dao svoj sveti Zakon, trebalo je zato da svoj karakter uporede s njime, da shvate svoje nedostatke dok još imaju prilike za pokajanje i reformu, ali su oni u želji da osiguraju naklonost sveta, odbacili njegove propise i pozivali i druge da ih krše. Pokušali su da nateraju i Božji narod da krši Njegov dan odmora. Sada su osuđeni po istom Zakonu koji su prezirali. S neumoljivom jasnoćom shvataju da nemaju izgovora. Sami su izabrali kome će služiti i kome će se klanjati. »Tada ćete se vratiti i videćete razliku između pravednika i bezbožnika, između onoga koji služi Bogu i onoga koji mu ne služi.« (Malahija 3,18)
Neprijatelji Božjeg zakona, od propovednika do poslednjeg vernika, stiču sada novi pojam o istini i dužnosti. Prekasno uviđaju da je dan odmora po četvrtoj zapovesti pečat živoga Boga. Prekasno uviđaju pravu prirodu lažnog dana odmora i peščanog tla na kome su zidali. Kasno uviđaju da su se borili protiv samoga Boga. Verski učitelji vodili su duše u propast, govoreći da ih vode prema rajskim vratima. Sve do dana konačnog obračuna ljudi neće uspevati da shvate kako je velika odgovornost onih koji obavljaju svetu službu i kakve su strašne posledice njihove nevernosti. Tek u večnosti moći ćemo pravilno da procenimo šta znači gubitak jedne duše. Strašna će biti sudbina onoga kome će Bog kazati: »Idi od Mene, zli i lenjivi slugo!« (nastavlja se)
