Kada onima koji drže Božji zakon, bude uskraćena zaštita ljudskih zakon, tada će u raznim zemljama istovremeno biti organizovan pokret za njihovo uništenje. Kada se vreme određeno u proglasu bude približilo, ljudi će se dogovoriti da istrebe omrznutu sektu. Odlučiće da joj preko noći zadaju odlučujući udarac kojim će konačno i potpuno biti ućutkan glas razdora i prekora.
Pripadnici Božjeg naroda – jedni u tamničkim ćelijama, a drugi sakriveni u usamljenim utočištima u šumama i planinama i dalje se mole za božansku zaštitu, dok se na sve strane čete naoružanih ljudi, podsticane gomilama zlih anđela, pripremaju za svoje smrtonosno delo. Bog Izrailjev umešaće se u trenutku najveće opasnosti da oslobodi svoj izabrani narod. Gospod je rekao: »Pevaćete kao noću uoči praznika, i veselićete se od srca kao onaj koji ide… na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj. I Gospod će pustiti da se čuje slava glasa njegova, i pokazaće kako maše rukom svojom s ljutim gnevom i plamenom ognjenim koji proždire, s rasapom i sa silnim daždom i gradom.« (Isaija 30,29.30)
Uz pobedonosne uzvike, ismejavanje i kletve, gomile zlih ljudi upravo se spremaju da skoče na svoj plen, kada se iznenada gusta tama, gušća od tamne noći, spušta na zemlju. Odmah se pojavljuje duga, koja blista slavom s Božjeg prestola, premošćuje nebo kao da se nadvija nad svakom grupom na molitvi. Gnevno mnoštvo iznenada se zaustavlja. Prezrivi uzvici više se ne čuju. Svi zaboravljaju žrtve svoga ubilačkog gneva. Sa strašnim predosećanjem gledaju simbol Božjeg zaveta i žele da budu zaštićeni od njegovog blistavog sjaja.
Pripadnici Božjeg naroda čuju glas, jasan i melodičan, koji ih poziva: »Pogledajte gore!« Podigavši oči prema nebu, vide dugu obećanja. Crni, preteći oblaci, koji prekrivaju nebeski svod, sada se rastavljaju i oni, kao nekada Stefan, upravljaju pogled prema Nebu i vide slavu Božju i Sina čovečjega kako sedi na svom prestolu. Na Njegovoj božanskoj pojavi raspoznaju znake Njegovog poniženja, sa Njegovih usana čuju molbu upućenu Ocu i svetim anđelima: »Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa Mnom gde sam Ja!« (Jovan 17,24) Ponovo se čuje glas, melodičan i pobedonosan, kako govori: »Oni dolaze! Oni dolaze! Sveti, bezazleni, čisti! Održali su reč trpljenja Mojega; hodiće među anđelima!« Blede, uzdrhtale usne onih koji su održali veru ponavljaju uzvik pobede.
Upravo je ponoć kada Bog otkriva svoju silu kojom će osloboditi svoj narod. Sunce se pojavljuje u svom punom sjaju. Znaci i čuda smenjuju se velikom brzinom. Bezakonici sa užasom i zaprepašćenjem gledaju prizor, dok pravednici u svečanoj radosti posmatraju znake svoga oslobođenja. Izgleda da je sve u prirodi izvan svog prirodnog toka. Potoci prestaju da teku. Tamni, teški oblaci se navlače i sudaraju jedan sa drugim. Međutim usred natmurenih nebesa nalazi se mali prazan prostor neopisive slave, odakle odjekuje Božji glas kao glas mnogih voda, govoreći: »Svrši se!« (Otkrivenje 16,17)
Taj glas potresa nebesa i Zemlju. Oseća se i snažan zemljotres, »veliko tresenje zemlje, kakvoga nikada ne bi otkako je ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko«. (Otkrivenje 16,1.18) Izgleda kao da se nebeski svod otvara i zatvara. Slava s Božjeg prestola prosijava kroz otvor. Planine se ljuljaju kao trska na vetru, a odvaljene stene padaju na sve strane. Čuje se huka oluje koja se približava. More postaje sve bešnje. Odjekuje i urlik strašnog olujnog vetra sličan glasu demona u nekoj rušilačkoj misiji. Cela zemlja, slično morskim talasima, podiže se i spušta. Njena površina puca. Kao da popuštaju i sami temelji. Planinski lanci tonu. Nastanjena ostrva nestaju. Morske luke, slične Sodomu po svojoj pokvarenosti, padaju kao žrtva razbesnelih talasa.
»Vavilon veliki spomenu se pred Bogom, da mu da čašu vina ljutoga gneva svojega.« Velika zrna ledenog grada, velikog »kao glava«, obavljaju svoje rušilačko delo (Otkrivenje 16,19.21). Oboreni su i najponosniji gradovi na Zemlji. Gospodske palate, na koje su veliki ljudi sveta trošili svoje bogatstvo da bi proslavili sebe, ruše se u prah pred njihovim očima. Tamnički zidovi se raspadaju, i pripadnici Božjeg naroda, koji su zbog svoje vere tamnovali među njima u okovima, sada su slobodni.
Grobovi se otvaraju, i »mnogi od onih što spavaju u prahu zemaljskome probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni«. (Danilo 12,2) Svi koji su umrli verujući u vest trećeg anđela ustaju proslavljeni iz grobova da čuju Božji zavet mira sa onima koji su držali Njegov zakon. »I oni koji ga probodoše« (Otkrivenje 1,7), oni koji su se rugali Hristovim samrtnim mukama i ismejavali ga, najbezobzirniji protivnici Njegove istine i Njegovog naroda, ustaju da Ga vide u svoj Njegovoj slavi, da gledaju kako oni koji su bili verni i poslušni primaju čast. (nastavlja se)
