Bog nam je dao svoju Reč da bismo se upoznali s njenim učenjem i saznali šta On traži od nas. Kada je neki zakonik došao Isusu i postavio mu pitanje: »Šta da činim da dobijem život večni?« Spasitelj mu je usmerio pažnju na Pismo, govoreći: »Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?« Neznanje neće opravdati ni stare ni mlade, niti ih osloboditi kazne propisane za kršenje Božjeg zakona; jer imaju u rukama imaju veran prepis toga Zakona, njegovih načela i zahteva. Nije dovoljno imati dobre namere, nije dovoljno činiti samo ono što čovek smatra da je pravo ili što mu je propovednik rekao da je pravo. Njegovo spasenje je u pitanju, i zato svako mora da istražuje Pismo. Bez obzira koliko su jaka njegova uverenja, koliko god da je uveren da njegov propovednik zna šta je istina, to nije temelj na kome bi trebalo da zida. On ima kartu na kojoj je označen svaki putokaz na njegovom putu prema Nebu i zato ne sme da nagađa ili da pretpostavlja.
Prva i najviša dužnost svakog razumnog stvorenja je da iz Svetog pisma sazna šta je istina, i da onda hodi u tom videlu i ohrabri i druge da pođu za njegovim primerom. Bibliju treba, iz dana u dan, marljivo proučavati, udubljujući se u svaku misao i upoređujući tekst sa tekstom. Uz božansku pomoć sami treba da stvorimo svoje mišljenje, jer ćemo sami i odgovarati pred Bogom.
Istine koje su najjasnije otkrivene u Bibliji, učeni ljudi zaogrnuli su sumnjom i tamom, oni isti učeni ljudi koji su, smatrajući da raspolažu velikom mudrošću, govorili da Biblija ima mistično, tajno, duhovno značenje koje nije uočljivo iz upotrebljenih reči. Ti ljudi su lažni učitelji. Upravo takvima Isus je kazao: »Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje!« (Marko 12,24) Biblijski jezik se mora objašnjavati jedino u skladu s njegovim očiglednim značenjem, osim ako nisu upotrebljeni simboli ili slike. Hristos je obećao: »Ko hoće Njegovu volju tvoriti razumeće je li ova nauka od Boga!« (Jovan 7,17) Kada bi ljudi prihvatili biblijski tekst onako kako je napisan, kada ne bi bilo lažnih učitelja da zavode i zbunjuju ljudski um, moglo bi se obaviti delo koje bi obradovalo anđele i dovelo u Hristovo stado hiljade i hiljade onih koji sada lutaju stazom zablude.
Prilikom proučavanja Biblije treba da napregnemo sve snage svoga uma, treba da uposlimo svoj razum da shvati dubine Božje, onoliko koliko je to smrtnom čoveku moguće, ali ne smemo zaboraviti da samo dečija poslušnost i pokornost predstavljaju duh pravog učenika. Teškoće sa biblijskim tekstom nikada se ne mogu rešavati istim metodama kojima se služimo prilikom rešavanja filozofskih problema. U proučavanje Biblije ne smemo se upuštati sa istim samopouzdanjem s kojim prilazimo području nauke, već se molitvom i oslanjajući se na Boga, sa iskrenom željom da upoznamo Njegovu volju. Moramo dolaziti s poniznim i poučljivim duhom da bismo stekli znanje od velikog JA SAM. U protivnom, zli anđeli zaslepiće naš um i otvrdnuti naše srce tako da istina neće uticati na nas.
Mnogi delovi Biblije koje su učeni ljudi proglasili tajnom ili ih zanemarili kao nevažne, puni su utehe i pouke onome koji se učio u Hristovoj školi. Jedan od razloga zašto mnogi teolozi nemaju jasnije razumevanje Božje Reči krije se u njihovom zatvaranju očiju pred istinama koje ne žele da sprovedu u život. Razumevanje biblijske istine ne zavisi toliko od snage intelekta koji je uključen u proučavanje, već od iskrenosti namere, od duboke čežnje za pravednošću.
Bibliju nikada ne treba proučavati bez molitve. Samo Sveti Duh može nas navesti da osetimo važnost onoga što se lako razume, ili nas sprečiti da iskvarimo istine koje su teške za razumevanje. Služba nebeskih anđela ogleda se u pripremi našeg srca da shvati Božju Reč, tako da budemo oduševljeni njenom lepotom, upozoreni njenim opomenama, oživljeni i ojačani njenim obećanjima. Molitva koju je izgovorio psalmista treba da postane i naša: »Otvori oči moje da bih video čudesa zakona Tvojega!« (Psalam 119,18) Iskušenja često izgledaju nesavladiva zato što čovek, koji je zanemario molitvu i proučavanje Biblije, ne može odmah da se seti Božjih obećanja i da se tako biblijskim oružjem odupre sotoni. Međutim, anđeli se neprestano nalaze oko onih koji su spremni da budu poučeni božanskim istinama i da ih u vreme velike potrebe podsete na neophodne istine. Prema tome, kada neprijatelj navali kao reka, »duh će Gospodnji podignuti zastavu nasuprot njemu«. (Isaija 59,19) Isus je obećao svojim učenicima: »A utešitelj, Duh Sveti, kojega će Otac poslati u ime Moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.« (Jovan 14,26) Međutim, Hristova učenja prethodno moraju da se urežu u sećanje da bi Božji Duh u vreme opasnosti mogao da nas podseti na njih. David je rekao: »U srce svoje zatvorio sam reč Tvoju da Ti ne grešim!« (Psalam 119,11) (nastavlja se)
