Godine 1840. drugo značajno ispunjenje proročanstva pobudilo je široko zanimanje. Dve godine pre toga, Džosaja Lič, jedan od istaknutih propovednika koji su najavljivali drugi Hristov dolazak, objavio je tumačenje teksta iz 9. poglavlja Knjige Otkrivenja, nagoveštavajući propast Otomanskog carstva. Prema njegovim proračunima, ta velesila trebalo je da propadne »godine 1840. posle Hrista, negde u mesecu avgustu«. Svega nekoliko dana pre ispunjenja proročanstva on je napisao: »Uzimajući da se prvo razdoblje od 150 godina tačno navršilo pre nego što je Deakozes (Konstantin XIprim. prev) po odobrenju Turaka stupio na presto, a da je razdoblje od 391 godine i petnaest dana započelo završetkom prvog razdoblja, onda će se ono završiti 11. avgusta 1840. godine, kada se može očekivati da će otomanska sila u Konstantinopolju propasti. To će se, verujem, zaista i dogoditi.« (Josiah Litch, u Signs of the Times, i Expositor of Prophecy, 1. avgust 1840)
Turska je, i upravo u navedeno vreme, preko svoga poslanika, prihvatila zaštitu ujedinjenih evropskih sila, i na taj način stavila sebe pod kontrolu hrišćanskih naroda. Ovaj događaj predstavljao je tačno ispunjenje proročanstva. Kada je sve ovo postalo poznato, mnogi ljudi shvatili su pravilnost načela tumačenja proročanstava koje su prihvatili Miler i njegovi saradnici, a pokret čekalaca Hristovog dolaska dobio je novi, snažan zamah. Obrazovani i uticajni ljudi pridružili su se Mileru, i u propovedanju i u objavljivanju vesti preko štampe, tako da se od 1840. do 1844. njegovo delo naglo proširilo.
Vilijam Miler imao je izvanredne mentalne sposobnosti, izgrađene razmišljanjem i proučavanjem, a sam je tome dodao i nebesku mudrost kada se povezao s Izvorom mudrosti. Bio je to čovek visokih vrednosti, koji je budio poštovanje i sticao ugled u svakoj sredini koja je cenila ljude poštenog karaktera i moralne neporočnosti. Sjedinjujući istinsku dobrotu srca sa hrišćanskom poniznošću i samosavlađivanjem, bio je pažljiv i ljubazan prema svima, spreman da sasluša mišljenje drugih i oceni vrednost njihovih dokaza. Bez strasti i uzbuđenja ocenjivao je svaku nauku i teoriju u skladu sa merilima Božje Reči, a njegovo zdravo rasuđivanje i temeljno poznavanje Pisma osposobljavali su ga da odbaci zablude i razobliči laži.
Ipak, njegov rad nije se odvijao bez ogorčenog protivljenja. Kao i u delovanju ranijih reformatora, predstavnici velikih religija nisu blagonaklono dočekivali istine koje je objavljivao. Pošto svoje mišljenje nisu mogli dokazati Biblijom, bili su prisiljeni da pribegavaju izrekama i ljudskoj nauci i otačkoj tradiciji. Međutim, propovednici blizine Hristovog dolaska prihvatali su svedočenje Božje Reči. »Biblija i samo Biblija«, bila je njihova lozinka. Njihovi protivnici su nedostatak biblijskih dokaza nadoknađivali ismejavanjem i ruganjem. Vreme, sredstva i sposobnosti stavljani su u službu klevetanja onih čija je jedina krivica bila u tome što su radosno očekivali dolazak svoga Gospoda, što su želeli da žive svetim životom i da pozivaju i druge da se pripreme za Njegov dolazak.
Protivnici su ulagali ozbiljne napore da misli ljudi skrenu s Hristovog dolaska. Svako proučavanje proročanstava o Hristovom dolasku i kraju sveta proglašavali su grehom, nečim čega se treba stideti. Tako su pripadnici velikih religija potkopavali veru naroda u Božju Reč. Njihova nauka pretvarala je ljude u nevernike, i mnogi među vernicima uzimali su slobodu da žive u skladu sa svojim bezbožnim željama, a onda su začetnici zla sve posledice pripisivali propovednicima blizine Hristovog dolaska.
Iako je privlačio mnoštvo inteligentnih i pažljivih slušalaca koji su punili dvorane u kojima je govorio, Milerovo ime retko se pojavljivalo u verskoj štampi, osim kada bi bilo izloženo ismejavanju ili optuživanju. Ravnodušni i bezbožni, oslanjajući se na svoj položaj verskih učitelja, pribegavali su pogrdnim izrazima, niskim i bogohulnim dosetkama, u svom naporu da oklevetaju njega i njegov rad. Sedokosi čovek koji je napustio udobnost svoga doma da bi o svom trošku putovao od grada do grada, od sela do sela, neumorno nastojeći da svetu objavi svečanu opomenu o približavanju suda, bio je podsmešljivo optuživan kao fanatik, lažov i promišljeni varalica.
Ismejavanje, laži i poruge kojima su ga obasipali, izazivale su negodovanje i žaljenje čak i svetovne štampe. »Da se temi tako uzvišene veličine i tako sudbonosnih posledica pristupa s takvom lakomislenošću i prostaštvom«, govorili su svetovni ljudi, »ne znači samo igrati se osećanjima njenih predstavnika i branilaca, već izrugivati se i danu suda, ismejavati i samo Božanstvo, prezirati užase Njegove sudnice.« (Bliss, p. 183)
Začetnik svega zla pokušavao je ne samo da poništi uticaj vesti o Hristovom drugom dolasku, već da uništi i samog vesnika. Miler je biblijskim istinama praktično uticao na srca svojih slušalaca, ukoravajući ih zbog greha, rušeći njihovo samozadovoljstvo, a njegove jednostavne i prodorne reči budile su njihovo neprijateljstvo. Protivljenje koje su pripadnici Crkava pokazivali prema njegovoj vesti ohrabrivalo je niže društvene klase i na otvorenije poteze; neki neprijatelji su se zaverili da mu oduzmu život dok bude napuštao dvoranu. Međutim, sveti anđeli nalazili su se u mnoštvu, i jedan od njih, u obliku čoveka, uzeo je za ruku ovog Božjeg slugu i izveo ga u sigurnost izvan domašaja razjarenog mnoštva. Njegovo delo još nije bilo dovršeno, i zato su sotona i njegovi poslanici ostali razočarani. (nastavlja se)
