Mnogi, koji se nisu slagali s njegovim mišljenjem o tačnom predviđanju vremena Hristovog dolaska, bili su osvedočeni u blizinu Njegovog dolaska i u neophodnost pripreme za njega. U nekim velikim gradovima njegove propovedi ostavljale su snažan utisak. Prodavci alkoholnih pića napuštali su svoj posao i svoje trgovine pretvarali u mesta za okupljanje, zatvarane su kockarnice, nevernici, deisti, univerzalisti, pa čak i najgori razvratnici su se menjali, iako neki među njima godinama nisu ušli u crkvu. Različite Crkve u raznim gradskim četvrtima, u skoro svako doba, organizovale su molitvene sastanke, a poslovni ljudi okupljali su se oko podneva da se mole i slave Boga. To nije bilo nikakvo nastrano uzbuđenje, već su misli ljudi bile prožete nekim sveobuhvatnim svečanim raspoloženjem. Ugledajući se na rane reformatore, trudio se da osvedoči um ljudi i probudi njihovu savest umesto da samo pokrene njihova osećanja.
Miler je od Baptističke crkve, čiji je bio vernik, godine 1833. dobio ovlašćenje da propoveda. Veliki broj propovednika njegove Crkve odobravao je njegov rad, i upravo je ohrabren tim njihovim formalnim odobravanjem nastavio svoje delovanje. Stalno je putovao i propovedao, iako je njegovo delovanje bilo uglavnom ograničeno na države Nove Engleske i Srednjeg zapada. Godinama je sve svoje izdatke pokrivao iz svoga džepa, a ni kasnije nikada nije dobijao dovoljno da pokrije putne troškove do mesta u koja je bivao pozvan. Njegov javni rad, nije mu donosio materijalnu korist, ali je zato veoma opterećivao njegov imetak, koji se tokom njegovog života postepeno smanjivao. Bio je otac brojne porodice, ali, pošto su svi bili štedljivi i marljivi, porodično imanaje bilo je dovoljno i za njihovo i njegovo izdržavanje.
Godine 1833, dve godine pošto je Miler započeo javno objavljivanje svedočanstva o Hristovom skorom dolasku, pojavio se poslednji znak koji je Spasitelj obećao kao dokaz blizine svog Drugog dolaska. Isus je sam rekao: »I zvezde će s neba spasti.« (Matej 24,29) Apostol Jovan izjavljuje u Otkrivenju, gledajući u viđenju prizore koji najavljuju dan Gospodnji: »I zvezde nebeske padoše na zemlju, kao što smokva odbacuje pupke svoje kada je veliki vetar zaljulja.« (Otkrivenje 6,13) Ovo proročanstvo je dobilo svoje izrazito i neobično ispunjenje 13. novembra 1833. godine u velikom meteoritskom pljusku. To je bio veličanstven primer padanja zvezda kakav istorija do tada nije zabeležuila.
»Ceo nebeski svod iznad Sjedinjenih Država nalazio se satima u stanju ognjene uskomešanosti. Nijednu nebesku pojavu, koja je ikada primećena u ovoj zemlji, otkako je prvi put bila naseljena, nisu posmatrali s takvim divljenjem pripadnici jednog dela društva, i sa tako mnogo užasa i straha pripadnici drugog.«
»Njena veličanstvenost i strašna lepota i sada mnogima lebdi pred očima… Nikada kišne kapi nisu padale gušće od tih meteora koji su se rojili prema zemlji; na istoku, zapadu, severu i jugu, svuda je isto bilo. Jednom rečju, izgledalo je kao da je celo nebo u pokretu… Prizor, opisan u novinama profesora Silimana (Professor Siliman’s Journal), bio je viđen po celoj Severnoj Americi… Od dva sata pa sve do belog dana, dok je nebo bilo savršeno mirno i vedro, neprekidna igra sjajnih svetlećih tela nastavljala se po celom nebu.« (R.M.Devens, American Progress; ili, The Great Event of the Greatest Century, ch. 28, pars. 1-5)
»Nijedan jezik, zaista, ne može da opiše sjaj tog veličanstvenog prizora… niko, osim onih koji su ga videli, ne može da stvori odgovarajuću sliku njegove nadzemaljske lepote. Izgledalo je kao da se celo zvezdano nebo prikupilo na jednom mestu u blizini zenita, a onda je istovremeno brzinom munje krenulo prema svim delovima horizonta; ne icrpljujući se – hiljade su munjevito letele tragom hiljada, kao da su stvorene za ovu priliku.« (F. Reed, u The Christian Advocate and Journal, 13. decembar 1833) »Nije mogla biti zamišljena tačnija slika stabla smokve koje odbacuje svoje plodove pod udarima snažnog vetra.« (»The Old Countryman« u portlandskom Evening Advertiser, 26. novembra 1833)
U njujorškom časopisu Journal of Commerce od 14. novembra 1833. godine pojavio se dugačak članak o ovom neobičnom fenomenu: »Pretpostavljam da nijedan filozof ili naučnik nije opisao ili zabeležio događaj sličan onome koji se dogodio juče pred jutro. Prorok ga je tačno predskazao pre osam stotina godina, ukoliko bismo bili u neprilici da pomislimo da padanje zvezda znači samo padanje zvezda… i to na jedan jedini način na koji možemo biti doslovno verodostojni.«
Tako se ispunio poslednji od onih znakova Njegovog dolaska, na koje je Isus želeo da obrati pažnju svojih učenika: »Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.« (Matej 24,33) Jovan posle tih znakova, posmatra, kao sledeći događaj, kako se nebesa savijaju kao knjiga, dok se zemlja trese, planine i ostrva pomeraju sa svojih mesta, a bezakonici užasnuto pokušavaju da pobegnu iz blizine Sina čovečjeg (Otkrivenje 6, 12-17).
Mnogi koji su posmatrali padanje zvezda gledali su taj događaj kao najavu suda koji dolazi, »kao strašni simbol, sigurnog preteču, milostivi predznak velikog i strašnog dana.« (The Old Countryman u portlandskom Evening Advertiser od 26. novembra 1833. godine). Tako je pažnja ljudi bila usmerena na ispunjenje proročanstava, dok su mnogi su bili pokrenuti da poslušaju opomenu povezanu s drugim dolaskom. (nastavlja se)
