»I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana.« Ova sedmica je poslednja u nizu od sedamdeset sedmica, to su poslednjih sedam godina u razdoblju koje je posebno određeno Jevrejima. Tokom toga vremena, koje se proteže od 27. do 34. godine naše ere, Hristos je, najpre sam, a posle preko svojih učenika, upućivao evanđeoski poziv posebno Jevrejima. Kada su apostoli krenuli s dobrim vestima o carstvu, Spasitelj im je naredio: »Na put neznabožački ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite, nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva!« (Matej 10,5.6)
»A u polovini nedelje ukinuće žrtvu i prinos.« Godine 31. naše ere, tri i po godine posle svog krštenja, naš Gospod je bio razapet. Velikom žrtvom koja je prinesena na Golgoti, završen je veliki sistem prinošenja žrtava, koji je preko četiri hiljade godina unapred ukazao na Božje Jagnje. Tako se tip sreo sa svojim prototipom, simbol sa svojim ostvarenjem, pa su sve žrtve i prinosi iz ceremonijalnog sistema morali da prestanu.
Sedamdeset sedmica, ili 490 godina, posebno određenih Jevrejima, došlo je svome kraju, kao što smo videli, 34. godine posle Hrista. U to vreme, odlukom jevrejskog Sinedriona, narod je, kamenovanjem Stefana i progonstvom Hristovih sledbenika, zapečatio svoje odbacivanje Jevanđelja. Posle toga vest spasenja, koja više nije bila isključivo usmerena izabranom narodu, objavljena je svetu. Učenici, primorani progonstvom da beže iz Jerusalima, »prolažahu propovedajući reč«. »A Filip, sišavši u grad samarijski, propovedaše im Hrista.« Petar, vođen Božjim duhom, objavio je Jevanđelje centurionu iz Cezareje, bogobojaznom Korniliju; a vatreni Pavle, pošto je prihvatio hrišćansku veru, dobio je zadatak da Radosnu vest odnese »daleko… među neznabošce«. (Dela 8,4.5; 22,21)
Sve do tog trenutka, svaki navod iz proročanstava doslovno se ispunio, i početak sedamdeset sedmica je izvan svake sumnje smešten u godinu 457. pre Hrista, a njihov završetak u 34. godinu posle Hrista. Na osnovu ovih podataka nije bilo teško pronaći i vreme završetka razdoblja od 2300 dana i noći. Pošto je sedamdeset sedmica – 490 godina – odsečeno od 2300 godina, preostalo je još 1810 godina. Posle završetka 490 dana ili godina, još je trebalo da prođe 1810 dana ili godina. Kada 34. godini posle Hrista, dodamo još 1810 godina, dospećemo do 1844. godine. U skladu s ovim računanjem, 2300 dana i noći iz Knjige proroka Danila 8,14. ističu 1844. godine posle Hrista. Posle završetka ovog velikog proročkog razdoblja, prema svedočanstvu Božjeg anđela, »onda će se svetinja očistiti«. Tako je vreme čišćenja Svetilišta – za koje se skoro jednodušno verovalo da će se ispuniti prilikom drugog Hristovog dolaska – bilo konačno utvrđeno.
Miler i njegovi saradnici u početku su verovali da će se razdoblje od 2300 dana i noći završiti u proleće 1844. godine, iako je proročanstvo ukazivalo na jesen te iste godine. Pogrešno tumačenje ove pojedinosti donelo je razočaranje i zbunilo one koji su prihvatili raniji datum kao vreme Gospodnjeg dolaska. Međutim, ono ni najmanje nije uticalo na snagu dokaza, koji su pokazivali da se razdoblje od 2300 dana i noći završava 1844. godine, i da se veliki događaj, opisan kao čišćenje Svetilišta, mora tada dogoditi.
Započinjući proučavanje Pisma s ciljem da dokaže da ono predstavlja otkrivenje od Boga, Miler nije očekivao da će doći do zaključaka do kojih je došao. On sam jedva je mogao da poveruje u rezultate svojih istraživanja. Međutim, dokazi iz Pisma bili su toliko jasni i snažni da nije mogao da ih odbaci.
Pošto je istraživanju Pisma posvetio dve godine, Miler je 1818. godine svečano zaključio da će se kroz oko 25 godina Hristos pojaviti da otkupi svoj narod. On o tome ovako piše: »Ne treba ni da govorim o radosti koja je ispunila moje srce kada sam shvatio tu prekrasnu budućnost, niti o vatrenim željama moje duše da učestvujem u radosti otkupljenih. Biblija mi je sada postala nova knjiga. Zaista je predstavljala bogatu trpezu za moje misli; sve što mi je bilo mračno, tajanstveno, ili sakriveno u njenom učenju sada je nestalo pred jasnom svetlošću koja je blistala sa njenih svetih stranica; o, kako mi je blistavo i slavno izgledala istina! Nestalo je svih protivrečnosti i nedoslednosti koje sam ranije nalazio u njenim rečima; iako je još bilo mnogih njenih delova koje nisam na zadovoljavajući način i potpuno razumevao, sa njenih stranica širilo se toliko svetlosti koja je obasjavala moj do tada pomračeni um da sam s oduševljenjem, za koje nisam ni mislio da može nastati iz proučavanja njenog učenja, listao njene stranice.« (Bliss, pp. 76.77)(nastavlja se)
