Držeći se svog pravila da Pismo samo sebe najbolje tumači, Miler je shvatio da jedan dan u simboličkim proročanstvima predstavlja jednu kalendarsku godinu (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6); i da se razdoblje od 2300 proročkih dana ili doslovnih godina, produžuje daleko iza vremena određenog Jevrejima, pa se, prema tome, ne može odnositi ni na svetilište toga naroda. Miler je prihvatio sveopšte gledište da se u razdoblju hrišćanske ere, Zemlja mora smatrati svetilištem, pa je na toj osnovi zaključio da čišćenje svetilišta, prorečeno u Knjizi proroka Danila 8,14, treba shvatiti kao čišćenje Zemlje ognjem drugog Hristovog dolaska. Ukoliko bi, onda, mogla biti ustanovljena početna godina razdoblja od 2300 dana i noći, bilo bi moguće ustanoviti i vreme drugog dolaska. Tako bi bilo otkriveno i vreme velikog kraja, vreme kada će ovo sadašnje stanje »sa svom svojom ohološću i silom, raskoši i taštinom, pokvarenošću i tlačenjem, doći svome kraju«, kada će prokletstvo biti »uklonjeno sa Zemlje, smrt biti uništena, nagrada biti data Božjim slugama, prorocima i svecima, i onima koji se boje Njegovog imena, i biti uništeni oni koji Zemlju uništiše«. (Bliss, p. 76)
Miler je nastavio da istražuje proročanstva s novom i još većom ozbiljnošću, posvećujući noći i dane proučavanju onoga što mu je sada izgledalo tako značajno i budilo tako veliki interes. U osmom poglavlju Knjige proroka Danila nije uspevao da nađe rešenje za početnu tačku razdoblja od 2300 dana i noći, jer ni anđeo Gavrilo, iako mu je bilo naređeno da objasni viđenje Danilu, nije proroku dao ništa više od delimičnog objašnjenja. Kada je strašno progonstvo, s kojim će se Crkva suočiti, bilo otkriveno proroku u viđenju, napustila ga je telesna snaga. Više nije mogao da izdrži i anđeo ga je ostavio za neko vreme. »Tada ja Danilo zanemogoh, i bolovah neko vreme… i čudih se utvari, ali niko ne dozna«, objašnjava sam prorok.
Međutim, Bog je zapovedio svom vesniku: »Gavrilo, kaži ovome utvaru!« Ova naredba se morala ispuniti. Poslušan Bogu, anđeo se posle izvesnog vremena, vratio Danilu i rekao: »Danilo, sada dođoh da te urazumim… Zato slušaj reč i razumej utvaru!« (Danilo 8,27.16; 9,22.23.25-27) Jedna važna pojedinost postojala je u viđenju zapisanom u osmom poglavlju, koja je ostala nerazjašnjena, i koja se odnosi na vreme – na razdoblje od 2300 dana i noći; zato se anđeo u svom objašnjenju, uglavnom bavi pitanjem vremena:
»Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetome… Zato znaj i razumij: otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati… I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovini nedelje ukinuće žrtvu i prinos.« (Danilo 9,24-27)
Anđeo je pošao Danilu s naročitim ciljem da mu objasni ono što nije razumeo iz viđenja u osmoj glavi, a to je izveštaj o vremenu: »Do dve hiljade i tri stotine dana i noći, tad će se svetinja očistiti.« Pošto je pozvao Danila: »Zato slušaj reč i razumej utvaru«, anđeo je nastavio: »Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetome.« Reč »određeno« znači doslovno »odsečeno«. Anđeo objašnjava da je sedamdeset nedelja, to znači 490 godina, odsečeno i da se odnosi samo na Jevreje. Međutim, od čega su one odsečene? Pošto je razdoblje od 2300 dana jedino vreme koje je spomenuto u osmoj glavi to je sedamdeset sedmica odsečeno od tog razdoblja. To znači da je sedamdeset sedmica deo razdoblja od 2300 dana, a ta dva dela počinju u isto vreme. Sedamdeset sedmica, prema objašnjenu koje je dao anđeo, mogle su da počnu jedino u vreme izdavanja zapovesti da se Jerusalim opet sazida. Kada bi mogao biti utvrđen datum ove zapovesti, onda bi bila određena i polazna tačka velikog vremenskog odseka od 2300 dana. Ova zapovest zapisana je u sedmoj glavi Knjige Jezdrine (Jezdra 7,12-26). Persijski car Artakserks izdao je ovaj dekret u njegovom konačnom obliku 457. godine pre Hrista. U Knjizi Jezdrinoj 6,14. piše da je dom Gospodnji u Jerusalimu sagrađen »po zapovesti Kira, Darija i Artakserksa, careva persijskih«. Ova tri cara izdala su, potvrdila i upotpunila dekret, tako da taj dekret, prema proročanstvu, označava početnu tačku 2300 dana. Ako uzmemo godinu 457. pre Hrista, u kojoj je dekret bio upotpunjen, kao vreme njegovog izdavanja, možemo zaključiti da je ispunjena svaka pojedinost iz proročanstva o sedamdeset sedmica.
»Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja i šezdeset i dve nedelje«, odnosno šezdeset i devet nedelja ili 483 godine. Artakserksova zapovest stupila je na snagau u jesen 457. godine pre Hrista. Ako 483 godine počinju od ove određene tačke, onda one zahvataju razdoblje do godine posle Hrista. U to vreme proročanstvo se ispunilo. Reč »Mesija« znači »Pomazanik« ili »Hristos«. U jesen dvadeset i sedme godine, Jovan je krstio Hrista, i Hristos je primio pomazanje Svetim Duhom. Apostol Petar svedoči da je Isusa iz Nazareta »Bog pomazao Svetim Duhom i silom«. (Dela 10,38) Sam Spasitelj govori: »Duh je Gospodnji na Meni, zato me pomaza da javim Jevanđelje siromasima.« (Luka 4,18) Isus je posle svog krštenja pošao u Galileju »propovedajući Jevanđelje o carstvu Božjem, i govoreći; ispunilo se vreme«. (Marko 1,14.15)(nastavlja se)
