Prilikom Njegovog dolaska vaskrsnuće umrli pravednici, a živi pravednici će se preobraziti. Pavle kaže: »Jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti, u jedanput, u trenuću oka, u poslednjoj trubi, jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti, jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.« (1. Korinćanima 15,51-53) U svojoj poslanici Solunjanima, pošto je opisao dolazak Gospodnji, Pavle kaže: »I mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre, a potom mi živi, koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti na oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.« (1. Solunjanima 4,16.17)
Sve do Hristovog ličnog drugog dolaska, Njegov narod neće primiti carstvo. Spasitelj je rekao: »A kada dođe sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njim, onda će sesti na presto slave svoje, i sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve. Tada će reći Car onima što mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca Mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.« (Matej 25,3-34) Iz navedenih tekstova već smo videli da će, kada Sin čovečji bude došao, mrtvi ustati nepropadljivi, a živi se preobraziti. Tom velikom promenom oni će se pripremiti da prime carstvo; jer Pavle kaže: »Telo i krv ne mogu naslediti carstva Božjega, niti raspadljivost neraspadljivost nasleđuje.« (1. Korinćanima 5,50) U svom sadašnjem stanju, čovek je smrtan, propadljiv, ali Božje carstvo biće nepropadljivo, trajaće večno. Čovek u svom sadašnjem stanju ne može ući u Božje carstvo. Međutim, Isus će prilikom svog dolaska dodeliti besmrtnost pripadnicima svoga naroda, i onda će ih pozvati da naslede ono čemu su do tada bili samo naslednici.
Mileru su ovi i drugi tekstovi jasno posvedočili da će se događaji, koje su svi očekivali pre Hristovog dolaska, kao što su sveopšta vladavina mira i uspostavljanje Božjeg carstva na Zemlji, ipak dogoditi tek posle toga, tek posle drugog dolaska. Osim toga, svi znaci vremena i stanje u svetu odgovaraju proročkom opisivanju poslednjeg vremena. Proučavajući Bibliju morao je da zaključi, da se razdoblje određeno postojanju Zemlje u njenom sadašnjem stanju, približava kraju.
»Druga vrsta dokaza koji su odlučujuće uticali na moje misli«, kaže on. »bile su biblijske hronologije… Ustanovio sam da su prorečeni događaji, koji su se ispunjavali u prošlosti, često zbivali u okviru nagoveštenog vremena. Sto i dvadeset godina do Potopa (1. Mojsijeva 6,3); sedam dana koji su mu prethodili, sa četrdeset dana prorečene kiše (1. Mojsjijeva 7,4); četiri stotine godina lutanja Avramovih potomaka (1. Mojsijeva 15,13); tri dana iz pekarovog i peharnikovog sna (1. Mojsijeva 40,12-20); sedam godina iz faraonovog sna (1. Mojsijeva 41, 28-54); četrdeset godina u pustinji (4. Mojsijeva 14,34); tri i po godine gladi (1. O carevima 17,1; vidi: Luka 4,25)… sedamdeset godina izgnanstva (Jeremija 25,11); sedam Navuhodonosorovih vremena (Danilo 4,13-16); sedam sedmica, šezdeset i dve sedmice, i jedna sedmica, ukupno sedamdeset sedmica, određenihe Jevrejima (Danilo 9,24-27) – događaji ograničeni ovim vremenima, svi jednom prorečeni rečima proroka, ispunili su se u skladu sa proročanstvom.« (Bliss, pp. 74.75)
I zato, kada bi prilikom proučavanja Biblije, pronašao neke hronološke nizove, koji su se, prema njegovom shvatanju, produžavali sve do drugog Hristovog dolaska, nije mogao drugačije nego da ih prihvati kao »unapred određena vremena«, koja je Bog otkrio svojim slugama. Mojsije je rekao: »Što je tajno ono je Gospoda Boga našega, a javno je naše i sinova naših doveka«; Gospod je preko proroka Amosa izjavio da »Gospod, Gospod, ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.« (5. Mojsijeva 29,29; Amos 3,7) Prema tome, oni koji proučavaju Božju Reč, mogu očekivati da će u njoj, jasno najavljene u Pismima istine, pronaći i najveličanstvenije događaje u ljudskoj istoriji.
Miler kaže: »Pošto sam bio potpuno uveren da je sve ’Pismo od Boga dano i korisno’ (2. Timotiju 3,16), da ni u jednom trenutku nije nastajalo čovekovom voljom, već da su ga pisali sveti ljudi pokrenuti Svetim Duhom (2. Petrova 1,21) i da je napisano ‘za našu nauku, da trpljenjem i utehom Pisma nad imamo’ (Rimljanima 15,4), morao sam da prihvatim da su i hronološki delovi Biblije isto toliko deo Božje Reči i isto toliko dostojni našeg ozbiljnog razmatranja, kao i svaki drugi deo Pisma. Osećao sam zato da u nastojanju da shvatim šta je Bog u svojoj milosti našao za dobro da nam otkrije, nemam pravo da zanemarim proročke vremenske nizove.« (Bliss, p. 75)Proročanstvo koje naizgled najjasnije otkriva vreme drugog dolaska nalazilo se u Knjizi proroka Danila 8,14: »Do dve hiljade i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti.« (nastavlja se)
