Miler je javno izrazio svoju veru u religiju koju je nekada prezirao. Međutim, njegovi neverni prijatelji požurili su da iznesu sve one dokaze koje je i on sam tako često iznosio protiv božanskog autoriteta Biblije. Tada još nije bio spreman da im odgovori, ali zaključio je da Biblija, ukoliko je zaista Božje otkrivenje, mora biti dosledna sebi; ukoliko je zaista data čoveku za poučavanje, mora biti prilagođena njegovoj moći shvatanja. Odlučio je da sam proučava Pismo i uveri se da li se sve prividne protivrečnosti u njemu mogu dovesti u sklad.
Nastojao je da odbaci sve unapred stvorene predrasude, ne uzimajući u pomoć komentare, upoređivao je tekst sa tekstom pomoću biblijskog rečnika i primedaba na margini teksta. Proučavanje je nastavljao sistematski i redovno, počevši od 1. Mojsijeve čitao je tekst po tekst, i nije išao dalje sve dok mu ukupno značenje nije postalo tako jasno da ga više ništa nije zbunjivalo. Kada bi naišao na nejasan tekst, imao je običaj da to mesto upoređuje sa svim ostalim mestima za koja je smatrao da imaju neke veze sa predmetom koji je razmatrao. Svakoj reči davao je priliku da doprinese razumevanju ukupnog teksta, i ako bi njegovo shvatanje bilo u skladu sa značenjem svih sporednih mesta, tada više nije bilo problema. I tako je uvek, kada bi naišao na tekst težak za razumevanje, nalazio objašnjenje u nekom drugom delu Pisma. Pošto je u iskrenoj molitvi tražio prosvetljenje, bilo mu je objašnjavano sve što je do tada izgledalo nejasno. Doživeo je istinitost reči psalmiste:
»Reči tvoje kad se jave, prosvetljuju i urazumljuju proste.« (Psalam 119,130)
S najvećim zanimanjem čitao je Knjigu proroka Danila i Otkrivenje, služeći se istom metodom tumačenja kao i prilikom proučavanja ostalih biblijskih knjiga i ustanovio, na svoju veliku radost, da se i proročki simboli mogu razumeti. Uvideo je da se proročanstva, u onoj meri u kojoj su se ispunila, ispunjavaju doslovno, da sve slike, metafore, kratke priče, poređenja i slično, nalaze svoje objašnjenje ili u svom neposrednom tekstualnom okruženju ili je simbolika u kojoj su bile izrečene objašnjena nekim drugim tekstom, pa se tako objašnjeni opet mogu doslovno shvatiti. On sam o tome ovako piše: »Na taj način pokazalo se da Biblija predstavlja sistem otkrivenih istina, tako jasno i jednostavno izrečenih, da ni zalutali čovek, čak i kada bi bio zaveden, ne bi mogao da zastrani.« (Bliss, p. 70) Karika za karikom u lancu istine nagrađivala je njegove napore, dok je korak po korak koračao stazom proročanstava. Nebeski anđeli usmeravali su njegove misli i pomagali mu da razume Pismo.
Uzimajući način na koji su se proročanstva ispunjavala u prošlosti kao merilo po kome mora da oceni kako će se neispunjena ispunjavati u budućnosti, zaključio je da vrlo široko prihvaćeno gledište o Hristovoj duhovnoj vladavini – o zemaljskom milenijumu pre kraja sveta, nema biblijsku potvrdu. Ta nauka koja ukazuje na hiljadu godina vladavine pravednosti i mira pre Gospodnjeg dolaska, odlaže daleko u budućnost nevolje Gospodnjeg dana. Međutim, koliko god to zvuči prijatno, suproti se učenju Isusa Hrista i Njegovih apostola, koji su govorili da pšenica i kukolj, sve do kraja sveta; treba da rastu zajedno do žetve, da će »zli ljudi i varalice napredovati na gore«; da će »u poslednje dane nastati vremena teška«; i da će carstvo tame postojati sve do dolaska našega Gospoda i da će biti uništeno Duhom usta Njegovih i uklonjeno sjajem Njegovog dolaska (Matej 3,30. 38-41; 2. Tomotiju 3,13.1; 2. Solunjanima 2,8).
Apostolska crkva nije verovala u učenje o obraćenju sveta i o Hristovoj duhovnoj vladavini. Ona nije bila prihvaćena ni u hrišćanskom svetu sve do početka osamnaestog stoleća. Kao i svaka druga zabluda, i ova je imala rđave posledice. Ona je upućivala ljude da gledaju u daleku budućnost i očekuju Gospodnji dolazak, i sprečavala ih da obrate pažnju na znake koji su najavljivali blizinu Njegovog dolaska. Ona je unosila neutemeljeno osećanje pouzdanja i sigurnosti i navodila mnoge da zanemare neophodnu pripremu za susret sa Gospodom.
Miler je ustanovio da Biblija jasno govori o doslovnom, ličnom dolasku Isusa Hrista. Pavle kaže: »Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovim, i s trubom Božjom, sići s neba.« (1. Solunjanima 4,16) Spasitelj je izjavio: »I ugledaće sina čovečijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.«
»Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti i dolazak sina čovečijega.« (Matej 24,30.27) Pratiće ga sve nebeske čete. »A kada dođe sin čovečiji u slavi svojoj, i svi sveti anđeli s njime.« (Matej 25,31) »I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim, i sabraće izabrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.« (Matej 24,31)(nastavlja se)
