Objavljivanje Hristovog dolaska trebalo bi danas da postane, kao što je bilo onom prilikom kada su ga anđeli najavili pastirima u Vitlejemu, dobra vest koja najavljuje veliku radost. Oni koji stvarno vole Spasitelja ne mogu drugačije nego da radosno pozdrave vest utemeljenu na Božjoj Reči da će Onaj koji je središte njihove nade u večni život ponovo doći, ali ne zato da bude vređan, prezren, i odbačen, kao prilikom svog prvog dolaska, već da u sili i slavi otkupi svoj narod. Samo oni koji ne vole svoga Spasitelja žele da On ostane daleko, i zaista nema jasnijeg dokaza da su se Crkve udaljile od Boga od ogorčenja i neprijateljstva kojim dočekuju ovu vest sa Neba!
Oni koji su prihvatili vest o ponovnom Spasiteljevom dolasku, shvatili su potrebu da se pokaju i ponize pred Bogom. Mnogi koji su se već dugo kolebali između Hrista i sveta, sada su shvatili da je došlo vreme da se opredele. »Sve što se odnosilo na večnost za njih je sada postalo neobična stvarnost; Nebo im se približilo, osetili su da su krivi pred Bogom.« (Bliss, p. 146) Hrišćani su se probudili u novi duhovni život. Osetili su da je vreme kratko i da ono što moraju da učine za svoje bližnje moraju brzo učiniti. Zemlja se povlačila, večnost je izgledala kao da se otvara pred njima, a njihova duša, sa svim što je moglo da bude uračunato u njeno besmrtno dobro ili zlo, kao da je počela da napušta sve što je prolazno. Božji Duh počivao je na njima i davao snagu njihovim ozbiljnim pozivima upućenim njihovoj braći, ali i grešnicima, da se pripreme za Gospodnji dan. Tiho svedočenje njihovog svakodnevnog života, predstavljalo je stalan ukor naizgled pobožnim i neposvećenim vernicima Crkve. Takvi nisu želeli da ih neko ometa u trci za uživanjima, u želji za sticanjem novca, u čežnji za svetovnim častima. I upravo zbog toga pojavilo se neprijateljstvo i protivljenje veri u drugi dolazak i onima koji su je objavljivali.
Protivnici su, pošto su uvideli neoborivost dokaza o proročkim razdobljima, pokušali da obeshrabre ljude i da ih navedu da prekinu proučavanje ove tematike tvrdeći da su proročanstva zapečaćena. U tome su protestanti u stopu pratili katolike. Dok je papska Crkva vernicima uskraćivala Bibliju, protestantske Crkve tvrdile su da je jedan važan deo Biblije – upravo onaj deo koji objavljuje istine za naše vreme – potpuno nerazumljiv.
Propovednici i vernici izjavljivali su da su proročanstva iz Knjige proroka Danila i Otkrivenja neshvatljive tajne. Međutim, Hristos je svoje učenike lično podsetio na reči proroka Danila koje opisuju događaje njihovog vremena, i rekao: »Koji čita da razume!« (Matej 24,15) Primedba da je Otkrivenje tajanstveno i nerazumljivo, suproti se samom naslovu knjige: »Otkrivenje Isusa Hrista koje dade njemu Bog da pokaže slugama svojim šta će skoro biti… Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva i drže što je napisano u njemu, jer je vreme blizu.« (Otkrivenje 1,1-3)
Prorok kaže: »Blago onome koji čita«, ali ima i onih koji ne žele da čitaju i zato se blagoslov ne odnosi na njih. »I onima koji slušaju«, biće i onih koji će odbiti da slušaju sve što je povezano sa proročanstvima, blagoslov nije namenjen ni toj grupi. »I drže što je napisano u njemu«, mnogi odbijaju da poslušaju opomene i savete koji postoje u Otkrivenju, prema tome nijedan od takvih ne može da traži obećani blagoslov. Svi oni koji se rugaju proročkim temama i smeju simbolima koji su ovde tako svečano objavljeni, svi koji odbijaju da promene svoj život i da se pripreme za dolazak Sina čovečjeg, ostaće bez blagoslova.
Suočen sa svedočanstvima Nadahnuća, kako čovek sme da se usudi da tvrdi da je Otkrivenje tajna koju ljudski um ne može da shvati? To je otkrivena tajna, otvorena knjiga! Proučavanje Otkrivenja usmerava misli prema Danilovim proročanstvima, a obe knjige iznose najvažnije pouke, koje Bog upućuje ljudima, i koje se odnose na događaje koji će nastati na kraju istorije ovoga sveta.
Jovanu su bili otkriveni prizori koji imaju dubok i uzbudljiv značaj za iskustvo Crkve. On je video položaj, opasnosti, sukobe i konačno izbavljenje Božjeg naroda. Zapisao je završne poruke koje će ubrzati sazrevanje žetve zemaljske, bilo kao snopova koje će svesti u nebeske žitnice, ili pleve koja će biti uništena večnim ognjem. Otkrivene su mu teme od neizmerne važnosti, posebno za poslednju Crkvu, da bi oni koji će odbaciti zabludu i prihvatiti istinu mogli da znaju kakve im opasnosti i sukobi predstoje. Niko ne treba da ostane u tami neznanja kada je u pitanju sve ono što dolazi na Zemlju.
Zašto se, onda, pojavljuje tako široko rasprostranjeno neznanje o tako važnom delu Svetoga pisma? Zašto postoji sveopšta odbojnost prema istraživanju njegovog učenja? To je posledica dobro planiranih napora kneza tame da od ljudi sakrije sve što otkriva njegove prevare. Hristos, autor Otkrivenja, predviđajući rat koji će se voditi protiv proučavanja Otkrivenja, iz tog razloga, izriče svoj blagoslov svima onima koji će čitati, slušati i držati reči toga proročanstva.
