Jedan čestit i pošten zemljoradnik, naveden da posumnja u božanski autoritet Pisma, ali ipak duboko zainteresovan da upozna istinu, bio je čovek koga je Bog izabrao da predvodi delo objavljivanja vesti o drugom Hristovom dolasku. Kao i mnogi drugi reformatori, i Vilijam Miler u mladosti se borio sa siromaštvom i na taj način naučio veliku lekciju o delotvornosti i samoodricanju. Članovi porodice kojoj je pripadao odlikovali su se nezavisnim, slobodoljubivim duhom, istrajnošću i patriotizmom – osobinama koje su zauzimale istaknuto mesto i u njegovom karakteru. Njegov otac bio je kapetan u revolucionarnoj vojsci, i u žrtvama koje je podnosio u borbama i patnjama tog olujnog vremena, mogu se tražiti uzroci teških okolnosti u kojima je Miler proveo rane godine svog života.
Bio je snažne telesne građe, ali još u detinjstvu pokazivao je da poseduje i natprosečne intelektualne sposobnosti. Kako je rastao, ova osobina postajala je sve izrazitija. Njegov um bio je aktivan i dobro razvijen, uvek željan znanja. Iako nije uživao prednosti višeg školskog obrazovanja, njegova ljubav prema učenju, navika dubokog razmišljanja i oštrog zapažanja, načinile su od njega čoveka zdravog rasuđivanja i širokih pogleda. Imao je besprekoran moralan karakter i uživao zavidan ugled i sveopšte poštovanje zbog svog poštenja, marljivosti i dobronamernosti. Marljivošću i odlučnošću vrlo rano se osamostalio, ali je naviku da uči i dalje zadržao. Obavljao je uspešno mnoge građanske i vojne dužnosti, pa je izgledalo da mu je široko otvoren put sticanju bogatstva i počasti.
Njegova majka bila je žena iskrene pobožnosti, pa je još u detinjstvu bio izložen verskim uticajima. Međutim, kao mladić našao se u društvu deista, čiji je uticaj bio veći, jer su to uglavnom bili dobri građani, ljudi humane i dobrodušne prirode. Pošto su bili okruženi hrišćanskom sredinom, i njihov karakter se u izvesnoj meri prilagodio tom okruženju. Vrline kojima su sticali ugled i poverenje dugovali su Bibliji, ali su te dobre darove zloupotrebljavali, jer su svojim uticajem odvraćali ljude od Biblije. Miler je družeći se s tim ljudima, prihvatio njihova shvatanja. Tadašnje uobičajeno tumačenje Pisma nailazilo je na teškoće koje su se njemu činile nepremostivim, ali ni njegovo novo uverenje, u kome nije bilo mesta za Bibliju, nije umesto nje nudilo ništa bolje i on je zbog toga ostajao nezadovoljan. Ipak, držao se tih uverenja skoro dvanaest godina. Međutim, kada je napunio trideset i četiri godine, pod uticajem Svetoga Duha shvatio je svoje grešno stanje. Njegova dotadašnja uverenja nisu mu pružala nikakve osnove da veruje u sreću posle groba. Budućnost mu je izgledala mračna i neizvesna. Govoreći kasnije o svojim osećanjima u to vreme, rekao je:
»Pomisao na uništenje bila je hladna i grozna, a mogućnost pozivanja na odgovornost je značila sigurnu propast za sve. Nebesa su bila kao olovo nad mojom glavom, a zemlja kao gvožđe pod mojim nogama. Večnost – šta je to? A smrt – zbog čega? Što sam više razmišljao, to sam bio dalje od mogućnosti da nađem objašnjenje. Što sam više mislio, to sam postajao sve zbunjeniji. Pokušao sam da prestanem da o tome mislim, ali nisam uspevao da usmeravam svoje misli. Bio sam duboko ožalošćen, ali nisam znao uzrok. Gunđao sam i bunio se, ali nisam znao protiv koga. Znao sam da postoji zlo, ali nisam znao kako i gde da tražim dobro. Jadao sam se, ali bez nade.«
U tom stanju ostao je nekoliko meseci. O tome ovako kaže:
»Iznenada Spasiteljev karakter živo se pojavio u mojim mislima. Učinilo mi se da možda ipak postoji biće tako dobro i puno sažaljenja da je dalo sebe da okaje naše prestupe, i tako nas spaslo od kazne za greh. Odmah sam shvatio koliko je dobro takvo biće i zamislio sebe kako se bacam u njegovo naručje i kako se oslanjam na njegovu milost. Ali onda se nametnulo pitanje: Kako bi se moglo dokazati da takvo biće zaista i postoji? Osim u Bibliji, ustanovio sam, nigde ne mogu naći dokaze o postojanju Spasitelja, ali ni o budućem životu…«»Video sam da mi Biblija otkriva upravo onakvog Spasitelja kakav je meni neophodan; i bio sam zbunjen kako jedna nenadahnuta knjiga može da objavljuje načela tako savršeno prilagođena potrebama grešnog sveta. Bio sam prisiljen da priznam da je Biblija božansko otkrivenje. Ona je postala moja radost, a u Isusu sam našao Prijatelja. Spasitelj mi je postao ‘prvi među deset tisuća’, a Biblija, nekada tako mračna i puna protivrečnosti, postala je žižak nozi mojoj i videlo stazi mojoj. Moje misli su se smirile i postao sam zadovoljan. Ustanovio sam da je Gospod Bog za mene kao Stena usred okeana života. Biblija je sada postala osnovni predmet mog proučavanja, i moram iskreno da kažem, proučavao sam je s velikim uživanjem. Uvideo sam da mi ni polovina njenoga sadržaja nije bila poznat. Pitao sam se zašto ranije nisam zapažao njenu lepotu i njen sjaj i čudio se kako sam mogao da je odbacujem. Bilo mi je otkriveno sve za čime je moje srce čeznulo, dobio sam lek za sve bolesti svoje duše. Izgubio sam želju da čitam druge knjige, i potrudio se svim srcem da dobijem mudrost od Boga.« (S. Bliss, Memoirs of William Miller, pp. 65-67)(nastavlja se)
