Danas, kao i u prošla vremena, objavljivanje istine koja ukorava greh i zablude svoga vremena, naići će na protivljenje. »Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla.« (Jovan 3,20) Kada uvide da uz pomoć Biblije ne mogu da dokažu svoja gledišta, mnogi odlučuju da ih zadrže po svaku cenu i, ispunjeni rđavim duhom, napadaju karakter i pobude onih koji ustanu da brane nepopularne istine. To je način postupanja koji je sotona sledio u svim vremenima. Iliju su proglasili za čoveka koji unosi nemir u Izrailj; Jeremiju da je izdajnik; Pavla da je opoganio Hram. Od tih vremena pa sve do današnjeg dana, oni koji su želeli da ostanu verni istini bili su žigosani kao buntovnici, jeretici ili raskolnici. Mnogi ljudi koji imaju previše slabu veru da bi mogli prihvatiti sigurnu proročku Reč, prihvatiće s bezuslovnim poverenjem optužbe protiv onih koji se usuđuju da osude njihove sadašnje grehe. Ovakav duh sve više i više će jačati. Biblija jasno govori da se približava vreme kada će se državni zakoni u tolikoj meri sukobljavati s Božjim zakonom da će svaki koji bude želeo da drži sve Božje zapovesti, morati kao neki zločinac da podnese sramotu i kaznu.
Uzimajući u obzir sve ovo, kakva je dužnost vesnika istine? Da li treba da zaključi da ne treba da objavljuje istinu, jer se često, kao jedini ishod, događa da ljudi počnu da izbegavaju ili odbacuju njene zahteve? Ne! On nema ništa više razloga da im uskrati svedočanstvo Božje Reči samo zato što ono izaziva protivljenje, nego što su ga imali raniji reformatori. Priznanja vere koja su objavili sveti Božji ljudi i mučenici bila su zabeležena za dobro budućih naraštaja. Ti živi primeri svetosti i nepokolebljivog poštenja doprli su do nas da bi nadahnuli hrabrošću one koji su sada pozvani da ustanu kao svedoci za Boga. Oni su primili blagodat i istinu, ne samo za sebe, već da bi poznavanje Boga preko njih moglo da obasja Zemlju. Da li je Bog dao svetlost svojim slugama i u ovom naraštaju? Ako je tako, onda moraju doprineti da ono obasja svet!
Bog je u davna vremena rekao jednome čoveku koji je govorio u Njegovo ime: »Ali, dom Izrailjev neće te poslušati, jer neće mene da poslušaju!« Međutim, ipak je dodao: »Nego im kaži reči Moje, poslušali ili ne poslušali!« (Jezekilj 3,7; 2,7) Božjem sluzi toga vremena upućena je zapovest: »Podigni glas svoj kao truba i objavi narodu Mojemu bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njegove!« (Isaija 58,1)
Svaki čovek koji je, koliko god mu prilike to dozvoljavaju, primio svetlost istine, dobio je i deo iste svečane i strašne odgovornosti, kao i prorok Isaija, kome je bila upućena sledeća Gospodnja Reč: »I tebe, sine čovečji, tebe postavih stražarem domu Izrailjevu; slušaj, dakle, reč iz Mojih usta i opominji ih od Mene. Kada rečem bezbožniku: bezbožniče, poginućeš, a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezbožnika da se prođe puta svojega; taj će bezbožnik poginuti za svoje bezakonje, ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke. Ako li ti opomeneš bezbožnika da se vrati sa svoga puta, a on se ne vrati sa svoga puta, on će poginuti za svoje bezakonje, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.« (Jezekilj, 33,7-9) Velika prepreka i prihvatanju i objavljivanju istine je činjenica da ono obuhvata i neugodnosti i poniženja. To je jedini dokaz protiv istine koji njeni zastupnici nikada nisu uspeli da odbace. Međutim, to nije uspelo da zaustavi prave Hristove sledbenike. Oni nisu čekali da istina postane omiljena. Osvedočeni u svoju dužnost, oni su dobrovoljno prihvatali krst, i misle zajedno s apostolom Pavlom da nam »naša laka sadašnja briga donosi večnu i od svega pretežniju slavu« i sa još jednim starijim Božjim slugom »da je sramota Hristova veće bogatstvo od svega blaga misirskoga« (2. Korinćanima 4,17; Jevrejima 11,26). Oni koji u verskim pitanjima postupaju po svetovnoj mudrosti, a ne po pravim načelima, bez obzira na svoje verovanje, sluge su ovoga sveta. Treba da izaberemo ono što je pravo, zato što je pravo, a posledice prepustimo Bogu. Za velike reforme svet treba da zahvali ljudima od načela, vere i hrabrosti. Delo reforme i u naše vreme, vodiće ovakvi ljudi.
Ovako je rekao Gospod: »Poslušajte Me koji znate pravdu, narode, kojemu je u srcu zakon Moj! Ne bojte se ruženja ljudskoga, i od huljenja njihova ne plašite se! Jer će ih moljac izjesti kao haljinu, i kao vunu izješće ih crv; a pravda Moja ostaje doveka, i spasenje Moje od kolena na koleno.« (Isaija 51,7.8)
