Većina čekalaca Hristovog dolaska odbacila je istine o Svetilištu i Božjem zakonu, a mnogi su izgubili i poverenje u pokret i prihvatili nezdrava i međusobno suprotstavljena gledišta o proročanstvima koja su se odnosila da to delo. Mnogi su upali u zamku da ponovo postavljaju određene datume Hristovog dolaska. Svetlost koja je sada obasjavala istinu o Svetilištu, mogla je da im pomogne da shvate da nijedno proročko razdoblje ne dopire do Hristovog dolaska; da tačno vreme Gospodnjeg dolaska nije prorečeno. Međutim, napuštajući istinu, nastavili su da određuju datum za datumom i da se isto toliko puta razočaraju, jer Gospod nije došao.
Kada je crkva u Solunu prihvatila pogrešna gledišta o Hristovom dolasku, apostol Pavle savetovao je vernicima da u svetlosti Božje Reči pažljivo ispituju svoje nade i očekivanja. Navodio im je proročanstva koja su govorila o događajima koji se moraju zbiti pre Njegovog dolaska i dokazivao da nemaju nikakvog razloga da Isusa očekuju u svoje vreme. »Da vas niko ne prevari nikakvim načinom!« (2. Solunjanima 2,3), glase njegove reči opomene. Ako se budu upustili u očekivanja nepotvrđena Pismom, biće navedeni na pogrešan put; razočaranja će ih izložiti porugama nevernika, pa će doći u opasnost da podlegnu obeshrabrenju i budu u iskušenju da posumnjaju u istine neophodne za svoje spasenje. Apostolove preporuke Solunjanima sadrže važnu pouku i za one koji žive u poslednje dane. Mnogi čekaoci Hristovog dolaska smatrali su da ukoliko svoju veru ne povežu sa nekim određenim datumom ne mogu biti tako revni i marljivi u svojoj pripremi. Međutim, kada su se njihove nade iznova budile, da bi opet bile izneverene, njihova vera trpela je takve udarce da im je postalo skoro nemoguće da prihvate velike istine proročke Reči.
Objavljivanje određenog vremena suda, prilikom propovedanja prve anđeoske vesti, bilo je u skladu s Božjom naredbom. Izračunavanje proročkih razdoblja na kojima se temeljila ta vest, stavljanje isteka 2300 dana i noći u jesen 1844. godine, svakako je bilo besprekorno. Ponavljani napori usmereni na pronalaženje novih datuma početka i završetka ovog proročkog razdoblja, kao i nepotpun način razmišljanja neophodan da podrži ta gledišta, ne samo da su odvodili duše od istine, već su izlagali preziru sve napore uložene u tumačenje proročanstva. Što je češće postavljanje određenih datuma drugog dolaska, i njihovo što šire objavljivanje, to se bolje zadovoljavaju sotonini ciljevi. Pošto određeno vreme prođe, on njegove zastupnike izlaže podsmesima i porugama i tako izlaže sramoćenju i veliki pokret čekalaca Hristovog drugog dolaska iz 1843. i 1844. godine. Oni koji istraju u ovoj zabludi konačno će kao vreme Hristovog dolaska postaviti neki datum u dalekoj budućnosti. U skladu sa tim biće navedeni da prihvate lažnu sigurnost, pa će mnogi ostati u zabludi sve dok ne postane prekasno.
Istorija starog Izrailja predstavlja izrazitu sliku iskustava, koja su u prošlosti sticali pripadnici pokreta čekalaca Hristovog dolaska. Bog je vodio svoje sledbenike u tom pokretu, isto onako kao što je vodio sinove Izrailjeve prilikom izlaska iz Egipta. Prilikom velikog razočarenja njihova vera bila je okušana kao i vera sinova Izrailjevih kod Crvenog mora. Da su se i dalje oslanjali na ruku vodilju koja je bila s njima prilikom sticanja iskustava u prošlosti, videli bi »spasenje Božje«. Da su svi koji su zajednički radili u delu iz 1844. godine prihvatili i poruku trećeg anđela i da su je počeli objavljivati u sili Svetoga Duha, Bog bi se moćno pridružio njihovim naporima. Prava plima svetlosti izlila bi se na svet. Stanovnici Zemlje bili bi pre mnogo godina opomenuti, završno delo bi bilo obavljeno, i Hristos bi došao da izbavi svoj narod.
Božja volja nije bila da Izrailjci 40 godina lutaju pustinjom, jer je želeo da ih povede pravo u Hanansku zemlju i da ih tamo utvrdi kao svet i srećan narod. Ali, »ne mogoše ući za neverstvo« (Jevrejima 3,19). Zbog neverstva i otpada izginuli su u pustinji, a drugi su zauzeli njihovo mesto i ušli u Obećanu zemlju. Na sličan način, nije bilo u skladu s Božjom voljom da se Hristov dolazak tako dugo odlaže i da pripadnici Njegovog naroda toliko godina ostanu u ovom grešnom i tužnom svetu. Međutim, neverovanje ih je odvojilo od Boga! Kada su odbili da obave delo koje im je odredio, drugi su bili pozvani da objave vest. Isus je iz milosti prema svetu, odložio svoj dolazak, tako da grešnici mogu dobiti još jednu priliku da čuju opomenu i da u Njemu nađu zaklon pred Božjim gnevom koji će se izliti. (nastavlja se)
