Prorok Isaija je prorekao da će u vreme posletka biti izvršena reforma u oblasti svetkovanja pravog sedmičnog dana odmora: »Ovako veli Gospod: pazite na sud i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjemu koji se drži toga, čuvajući subotu da je ne oskvrni i čuvajući ruku svoju da ne učini zla.« »A tuđine koji pristanu uz Gospoda, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet Moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svojem molitvenom.« (Isaija 56,1.2.6.7)
Ove se reči, kao što se vidi iz celog teksta, odnose na hrišćansko doba: »Gospod Gospod govori koji sabira prognanike Izrailjeve: još ću mu sabrati osim onih koji su sabrani.« (Isaija 56,8) Ovde je prorečeno prikupljanje neznabožaca uz pomoć Jevanđelja. Nad onima koji tada budu svetkovali Subotu izrečen je blagoslov. I tako se obaveza držanja četvrte zapovesti produžuje posle raspeća, vaskrsenja i uznesenja Isusa Hrista na vreme kada će Njegove sluge, objavljivati radosnu poruku svim narodima.
Gospod je preko istog proroka zapovedio: »Sveži svedočanstvo, zapečati zakon Mojim učenicima.« (Isaija 8,16) Pečat Božjeg zakona nalazi se u četvrtoj zapovesti. Samo ona, među svih deset, objavljuje ime i titulu svog Zakonodavca. Ona ga objavljuje kao Stvoritelja neba i Zemlje i na taj način ističe da On pre svih ostalih ima pravo na poštovanje i obožavanje. Osim tog propisa, u Dekalogu ništa drugo ne pokazuje čiji autoritet stoji iza izdavanja tog Zakona. Kada je nastojanjem papske sile dan odmora, Subota, bio promenjen, uklonjen je pečat sa Zakona. Isusovi učenici pozvani su da ga obnove uzdizanjem Subote iz četvrte zapovesti do njenog pravog položaja kao dana uspomene na Stvoritelja i kao znaka Njegovog autoriteta.
»Zakon i svedočanstvo tražite!« Dok se umnožavaju međusobno sukobljene nauke i teorije, Božji zakon ostaje jedino nepogrešivo merilo prema kome se moraju ocenjivati sva mišljenja, sve nauke i teorije. Prorok kaže: »Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.« (Isaija 8,20)
Ponovo, je izdata zapovest: »Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu Mojemu bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove.« Ne pripadnici pokvarenog sveta, već oni koje Gospod naziva svojim narodom, treba da budu ukoreni zbog svojih prestupa. On sam dalje izjavljuje: »Premda Me svaki dan traže, i radi su znati puteve Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Gospoda Boga svojega.« (Isaija 58,1.2) Ovim rečima opisana je grupa vernika koja misli da je pravedna i naizgled pokazuje veliku zainteresovanost da služi Bogu, iako strogi i svečani ukor Onoga koji ispituje srca, pokazuje da su njeni pripadnici prekršili božanske propise.
Prorok i sada ističe odredbu koja je bila zanemarena: »Podignućeš temelje koji će stajati od kolena do kolena, i prozvaćeš se koji sazida razvaline i opravi puteve za naselja. Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na Moj sveti dan, ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, i ne govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu.« (Isaija 58,12-14) Ovo proročanstvo odnosi se i na naše vreme. Kada je pod uticajem zimske sile, Subota bila promenjena, načinjena je pukotina u Božjem zakonu. Međutim, došlo je vreme da se ona popravi i da se postave temelji koji će poslužiti mnogim naraštajima.
Subotu posvećenu Stvoriteljevim odmaranjem i blagoslovom, svetkovao je Adam u svojoj nevinosti u svetom Edemu, isti Adam ju je svetkovao i kada se pokajao posle pada u greh, iako je bio proteran iz svog srećnog doma. Svetkovali su je i svi patrijarsi, od Avelja do pravednog Noja, do Avrama, do Jakova. Kada se izabrani narod nalazio u okovima u Egiptu, mnogi su, okruženi potpunim idolopoklonstvom, izgubili znanje o Božjem zakonu, ali kada je Gospod izbavio Izrailja, objavio je okupljenom mnoštvu svoj zakon na veličanstven i strašan način, da bi znali Njegovu volju, da bi Ga se bojali i bili Mu zauvek poslušni.
Od toga dana pa sve do danas očuvano je saznanje o Božjem zakonu na Zemlji, a Subota iz četvrte zapovesti bila je svetkovana. Iako je »čovek bezakonja« uspeo da pogazi Božji sveti dan, ipak, i u dane njegove nadmoćnosti bilo je, na tajnim mestima skrivenih, vernih duša koje su je svetkovale. Od vremena reformacije, u svakom naraštaju bilo je onih koji su podržavali njeno svetkovanje. Svedočanstvo o trajnosti Božjeg zakona i svetoj obavezi prema Suboti kao uspomeni na stvaranje, stalno je objavljivano bez obzira na česte prezire progonstva. (nastavlja se)
