Kada verni učitelji objašnjavaju Božju Reč, odmah se podižu učeni ljudi, propovednici koji tvrde da razumeju Pisma, i proglašavaju zdravu nauku jeretičkom da bi na taj način odvratili od istine one koji je traže. Da svet nije tako beznadežno otrovan vavilonskim vinom, zar se mnoštvo ljudi ne bi osvedočilo i obratilo jasnim, nedvosmislenim istinama Božje Reči? Međutim, u oblasti religije vladaju takva zbrka i nesklad da ljudi više ne znaju šta da prihvate kao istinu. Odgovornost za greh nepokajanja sveta zaista leži na Crkvama!
Druga anđeoska poruka iz 14. poglavlja Otkrivenja prvi put je bila objavljena u leto 1844. godine i ona je tada mogla da bude neposredno primenjena na Crkve u Sjedinjenim Državama u kojima je opomena o sudu bila najšire objavljena i istovremeno najšire odbačena, i u kojima je duhovno stanje najbrže opadalo. Međutim, poruka drugog anđela nije se potpuno ispunila 1844. godine. Crkve su tada doživele svoj moralni pad kao posledicu odbacivanja istine o drugom dolasku, ali taj pad nije bio potpun. Kada su nastavile da odbacuju posebne istine za svoje vreme počele su da padaju sve dublje i dublje. Ipak, još nije moglo da se kaže »Pade, pade Vavilon, grad veliki, jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode!« Vavilon još nije uspevao da napoji sve narode. Duh usklađivanja sa svetom i ravnodušnosti prema istinama koje predstavljaju probni kamen našeg vremena postoji i sve više se širi u Crkvama protestantskog usmerenja po svim hrišćanskim zemljama, iako su i te Crkve obuhvaćene svečanom i strašnom optužbom drugog anđela. Međutim, delo otpada još nije dostiglo svoj vrhunac.
Biblija tvrdi da će pre dolaska našeg Gospoda, sotona delovati »sa svakom silom i znacima i lažnim čudesima i sa svakom prevarom nepravde«, i da će oni »koji ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli« biti ostavljeni da osete »silu prevare i da veruju laži«. (2. Solunjanima 2,9-11) Tek kada nastane takvo stanje, tek kada u celom hrišćanstvu bude uspostavljeno potpuno jedinstvo Crkava sa svetom, tek tada će pad Vavilona biti potpun. Promena je progresivna, a savršeno ispunjenje proročanstva iz Otkrivenja 14,8. predstoji tek u budućnosti.
Uprkos duhovnoj tami i otuđenju od Boga koje postoji u Crkvama koje sačinjavaju Vavilon, mnoštvo Hristovih pravih sledbenika se i dalje nalazi u tim zajednicama. U njima ima mnogo ljudi koji nikada nisu čuli za svečane istine za naše vreme. Mnogi su nezadovoljni svojim sadašnjim duhovnim stanjem i čeznu za jasnijom svetlošću. Oni uzaludno traže Hristov lik u Crkvama u kojima se nalaze. Kako se te zajednice sve više budu udaljavale od istine, kako se sve više budu povezivale sa svetom, razlika između ove dve grupe povećavaće se i konačno dovesti do razdvajanja. Doći će vreme kada oni koji vole Boga iznad svega, više neće moći da ostanu povezani sa onima koji »više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli«. (2. Timotiju 3,4.5)
Otkrivenje u 18. poglavlju ukazuje na vreme kada će, zbog odbacivanja trostruke anđeoske vesti iz Otkrivenja 14,6-12, Crkva u potpunosti dospeti u položaj prorečen porukom drugog anđela i kada će pripadnici Božjeg naroda koji se još nalaze u Vavilonu biti pozvani da se odvoje iz zajedništva s njim. Ta poruka biće poslednja vest koja će ikada biti objavljena svetu, i ona će obaviti svoje delo. Kada oni »koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu« (2. Solunjanima 2,12), budu prepušteni čarima velike obmane da veruju laži, onda će svetlost istine obasjati one koji će otvoriti svoje srce da je prime i tada će sva Gospodnja deca, koja su ostala u Vavilonu, poslušati poziv: »Iziđite iz nje, narode Moj!« (Otkrivenje 18,4)
