Odbijajući poruku prvog anđela, odbacili su i sredstvo koje im je Nebo ponudilo da bi se preporodili. Prezreli su milostivog vesnika koji bi mogao ukloniti zla koja su ih odvajala od Boga, i zato su sa još većom usrdnošću okrenuli da razviju prijateljstvo sa svetom. U tome su se krili razlozi zastrašujućeg stanja svetovnosti, otpadništva i duhovne smrti koje je zavladalo u američkim Crkvama 1844. godine.
U Otkrivenju u 14. poglavlju, prvog anđela sledi drugi koji objavljuje: »Pade, pade Vavilon grad veliki, jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.« (Otkrivenje 14,8) Pojam »Vavilon« izveden je iz imena »Babel« i označava zbrku. Upotrebljen je u Pismu da označi različite oblike lažne ili otpale religije. U Otkrivenju, u 17. poglavlju, Vavilon je predstavljen kao žena – slika koja se upotrebljava u Bibliji kao simbol Crkve, tako da moralna žena predstavlja čistu Crkvu, a nemoralna otpalu Crkvu.
Posvećen i trajan karakter odnosa koji postoji između Hrista i Njegove Crkve, u Bibliji je predstavljen bračnom zajednicom. Gospod je svoj narod sjedinio sa sobom svečanim zavetom, kojim je obećao da će mu biti Bog, dok se narod zavetovao da će pripadati Njemu i samo Njemu. Bog je izjavio: »I zaručiću te sebi do veka, zaručiću te sebi pravdom i sudom i milošću i milosrđem.« (Osija 2,19) I ponovio: »Jer sam Ja muž vaš.« (Jeremija 3,14) Pavle se služi istom slikom u Novom zavetu i kaže: »Jer vas obrekoh mužu jednome da devojku čistu izvedem pred Hrista.« (2. Korinćanima 11,2)
Neverstvo Crkve Hristu, kada je svoje poverenje i svoju ljubav odvratila od Njega i dozvolila da ljubav prema onome što je na svetu osvoji njenu dušu, upoređeno je s kršenjem bračnog zaveta. Greh Izrailja izražen u njegovom udaljavanju od Gospoda predstavljen je istom slikom, dok je Božja uzvišena ljubav koju je narod na taj način prezreo, ovako dirljivo opisana: »Zakleh ti se i učinih veru s tobom, govori Gospod Gospod, i ti posta Moja.« »I beše vrlo lepa i prispe do carstva. I raziđe se glas o tebi po narodima radi lepote tvoje, jer beše savršena krasotom svojom, koju metnuh na te, govori Gospod Gospod… Ali se ti osloni na lepotu svoju i pokvari se s glasa svojega.« »Doista, kao što žena izneveri druga svojega, tako izneveriste Mene, dome Izrailjev, veli Gospod.« »Nego kao žena preljubočinica, koja mesto muža svojega prima druge.« (Jezekilj 16,8.13-15; Jeremija 3,20; Jezekilj 16,32)
U Novom zavetu, slične reči upućene su takozvanim hrišćanima kojima je više stalo do prijateljstva sa svetom nego do Božje naklonosti. Apostol Jakov kaže: »Preljubočinci i preljubočinice, ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude neprijatelj Božji postaje.« (Jakov 4,4)
Žena (Vavilon) iz 17. glave Otkrivenja opisana je kao »obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine bluda svojega; i na čelu njezinu napisano ime: tajna, Vavilon veliki, mati bludnicama«. Prorok kaže: »I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih.« Kasnije je dato objašnjenje da je Vavilon »grad veliki, koji imaše carstvo nad carevima zemaljskim«. (Otkrivenje 17,4-6.18) Rim je sila koja je tokom mnogih stoleća imala despotsku vlast nad hrišćanskim monarsima. Purpurna i skerletna boja, zlato, dragoceno kamenje i biseri, živo slikaju veličanstvenost i više nego carsku raskoš ohole rimske stolice. I nijedna druga sila ne može da bude tako verodostojno opisana slikom »pijana od krvi svetaca« kao Crkva koja je surovo progonila Hristove sledbenike. Vavilon je optužen i za greh nelegalne veze »s carevima zemaljskim«. Jevrejska crkva je udaljavanjem od Gospoda i ujedinjavanjem sa neznabošcima, postala bludnica; Rim je, izopačujući se na sličan način, tražeći podršku svetovnih sila, navukao na sebe sličnu osudu. Za Vavilon je rečeno da je »mati bludnicama«. Njenim »kćerima« svakako su simbolički nazvane Crkve koje su prihvatile njenu nauku i tradiciju, koje su sledile njen primer i bile spremne da žrtvuju istinu i Božju naklonost da bi sklopile nazakoniti savez sa svetom. Poruka iz 14. poglavlja Otkrivenja, koja najavljuje pad Vavilona mora da bude primenjena na verske zajednice koje su u početku bile neporočne, a posle su se pokvarile. Pošto se ova poruka objavljuje posle upozorenja o sudu, svakako će se propovedati u poslednje dane, i zato se ne može odnositi isključivo na Rimsku crkvu, jer se ta Crkva već stolećima nalazi u stanju otpada. Osim toga, u osamnaestom poglavlju Otkrivenja upućen je Božjem narodu poziv da izađe iz Vavilona. Prema tom tekstu, mnogi pripadnici Božjeg naroda još i sada se nalaze u Vavilonu. U kojim se verskim zajednicama sada nalazi pretežna većina Hristovih sledbenika? Nesumnjivo, u različitim Crkvama koje ispovedaju protestantsku veru! U vreme svoga nastanka, ove Crkve su dostojanstveno stale na stranu Boga i istine, a Njegov blagoslov počivao je na njima. Čak je i neverni svet bio prisiljen da prizna blagoslovene posledice prihvatanja evanđeoskih načela, kao što ističu reči proroka upućene Izrailju: »I razide se glas o tebi po narodima radi lepote tvoje; jer beše savršena krasotom Mojom, koju metnuh na te, govori Gospod Gospod.« Međutim, one su pale na istoj želji koja se pokazala u prokletstvu i propasti Izrailja – na želji da imitiraju običaje bezbožnika i neguju prijateljstvo s njima. »Ali se ti osloni na lepotu svoju, i pokvari se s glasa svojega, te si prosipala blud svoj svakome koji prolažaše!« (Jezekilj 16,14.15)(nastavlja se)
