Kada su fariseji, duboko razočarani time, kazali Isusu: »Čuješ li šta govore za Tebe?« On im je odgovorio: »Da! zar niste nikada čitali: iz usta male dece i onih koja sisaju načinio si sebi hvalu!« Kao što je preko dece delovao u vreme Hristovog prvog dolaska, tako je delovao i sada objavljujući preko njih vest o Njegovom drugom dolasku. Božja Reč bila je ispunjena vest o Spasiteljevom dolasku objavljena je svim narodima, jezicima i plemenima.
Vilijamu Mileru i njegovim saradnicima bila je poverena dužnost da vest opomene objave u Americi. Ta zemlja postala je središte velikog pokreta čekalaca drugog Hristovog dolaska. Upravo se tu najočiglednije ispunilo propočanstvo iz prve anđeoske poruke. Spisi Vilijama Milera i njegovih saradnika odnošeni su u daleke zemlje. Gde god su misionari u svetu obavljali svoje delo, objavljivana je i radosna vest o Hristovom skorom dolasku. Blizu i daleko širila se poruka večnog Jevanđelja: »Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova!«
Svedočenje proročanstva koje je naizgled ukazivalo da će Hristos doći u jesen 1844. godine dubokoseurezalou misli ljudi. Poruka je prelazila iz države u državu, i na sve strane budila široko rasprostranjeno interesovanje. Mnogi su bili duboko uvereni da su dokazi u prilog proročkim razdobljima pravilni, i zapostavljajući svoje pravo na nezavisno mišljenje, radosno su primali istinu. Neki propovednici su menjali svoja uskogruda shvatanja i osećanja, napuštali svoja plaćena radna mesta i svoje crkve, i ujedinjavali se u objavljivanju Hristovog dolaska. Ali, bilo je, ipak, srazmerno malo propovednika koji su prihvatali ovu vest; pa je najvećim delom bila prepuštena skromnim vernicima. Farmeri su ostavljali svoja polja, zanatlije svoje alate, trgovci svoje tezge, službenici svoje položaje, a broj radnika ipak je i dalje bio mali u poređenju sa delom koje je trebalo obaviti. Stanje u koje je zapala bezbožna Crkva i svet ogrezao u bezakonju tištalo je duše pravih stražara, i oni su dobrovoljno trpeli napore, odricanja, i patnje samo da bi mogli da pozivaju ljude na pokajanje i spasenje. Iako mu se sotona protivio, delo je uporno išlo napred, a mnoge hiljade prihvatile su istinu o skorom Hristovom drugom dolasku.
Na sve strane moglo se čuti ozbiljno svedočanstvo, koje je opominjalo grešnike, svetovne ljude i vernike crkava, da izbegne gnev koji dolazi. Propovednici su kao nekada Jovan Krstitelj, Hristov preteča, stavljali sekiru kod korena drvetu i pozivali sve ljude da donesu rodove pokajanja. Njihovi potresni pozivi su bili u izrazitoj suprotnosti sa uveravanjima u mir i sigurnost koja su se čula sa službenih propovedaonica, i gdegod je bila objavljivana, vest je pokretala ljude. Jednostavno, neposredno svedočanstvo Pisma, praćeno silom Svetoga Duha, bilo je toliko uverljivo da su mu se samo retki mogli potpuno odupreti. Hrišćani samo po imenu bili su pokretani iz svoje lažne sigurnosti. Uviđali su svoj otpad od istine, svoju svetovnost i neverstvo, svoju oholost i sebičnost. Ljubav koja je tako dugo bila usmerena prema zemaljskim dobrima, sada se okretala prema Nebu. Božji Duh se spuštao na njih, i omekšala i ponizna srca pridruživali su se uzviku: »Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova!«
Grešnici su sa suzama pitali: »Šta da činim da se spasem?« Ljudi čiji je život bio obeležen nepoštenjem, želeli su da nadoknade sve što su oteli. Svi koji su našli mir u Hristu, čeznuli su da sa drugima podele blagoslove. Roditeljska srca okrenula su se deci, a dečja roditeljima. Prepreke izgrađene od oholosti i otuđenosti bile su porušene. Čula su se mnoga iskrena priznanja, a članovi domaćinstva trudili su se oko spasenja svojih najbližih i najdražih. Često su se upućivale reči ozbiljnog posredovanja u molitvama. Na sve strane videle su se duše kako se u dubokoj zabrinutosti bore sa Bogom. Mnogi su se rvali cele noći u molitvi da im gresi budu oprošteni ili da se obrati neko od njihovih suseda ili rođaka.
Ljudi iz svih društvenih slojeva hrlili su na predavanja čekalaca Hristovog dolaska. Bogati i siromašni, priznati i nepoznati, svi su, iz različitih razloga, bili željni da sami čuju učenje o drugom dolasku. Gospod je suzbijao duh protivljenja, dok su Njegove sluge objašnjavale razloge svoje vere. Ponekad je oruđe bilo slabo, ali je Božji Duh davao snagu svojoj istini. Na skupovima je mogla da se oseti prisutnost svetih anđela i mnogi su svakoga dana pristupali vernicima. Kada su bili ponavljani dokazi o Hristovom skorom dolasku, nepregledno mnoštvo slušalo je bez daha i bez reči te svečane izjave. Izgledalo je kao da se Nebo i Zemlja približavaju. Mladi, stari i ljudi srednjeg doba osećali su Božju silu. Ljudi su odlazili svojim kućama sa hvalom na usnama, a radosne pesme odjekivale su mirnim noćnim vazduhom. Niko od onih koji su posećivali te sastanke nikada neće zaboraviti ove toliko značajne prizore. (nastavlja se)
