O omiljenom sistemu tumačenja ili izvrtanja Pisma u to vreme, Volf kaže: »Najveći deo hrišćanske Crkve se udaljio od jasnog značenja Pisma i okrenuo sablasnom sistemu budista, koji veruju da će se buduća sreća čovečanstva sastojati u lebdenju i kretanju tamo-amo po vazduhu. Taj deo hrišćana pretpostavlja da treba da pročita neznabošci kada u Bibliji stoji Jevreji, i Crkva kada stoji Jerusalim; da kada piše zemlja da treba da razumeju nebo. Kada je govor o Gospodnjem dolasku oni misle da se radi o misionarskim društvima, a kada treba da se popnu na goru Gospodnjeg doma da se radi o velikom opštem sastanku metodista.« (Journal of the Rev. Joseph Wolff, p. 96)
U razdoblju od 24 godine, od 1821. do 1845. godine, Volf je intenzivno putovao: po Africi, posećujući Egipat i Etiopiju; po Aziji, putujući Palestinom, Sirijom, Iranom, Buharom, Indijom. Posetio je i Sjedinjene Države, a u toku putovanja zadržao se i propovedao i na ostrvu Sveta Jelena. Stigao je u Njujork u avgustu mesecu 1837. godine; a pošto je govorio u tom gradu, propovedao je još u Filadelfiji i Baltimoru, i konačno stigao i u Vašington. Ovde mu je, kako sam kaže, »na predlog nekadašnjeg predsednika Džona Kvinsi Adamsa, u jednom od domova Kongresa, Kongres jednoglasno odobrio da se posluži velikom dvoranom Kongresa, da održi predavanje, koje je i održao u subotu, počastvovan prisutnošću svih članova Kongresa, biskupa Virdžinije, mnogih sveštenika i građana Vašingtona. Istu prednost odobrili su mu i članovi Vlade Nju Džersija i Pensilvanije, u čijoj prisutnosti je održao predavanja o svojim istraživanjima u Aziji, ali i o vladavini Isusa Hrista.« (Isto, pp. 398.399)
Dr Volf je putovao i najvarvarskijim zemljama bez ikakve zaštite bilo koje evropske sile, izdržao je mnoge teškoće i bio okružen bezbrojnim opasnostima. Bio je batinan po tabanima i izgladnjivan, prodavan kao rob, i tri puta osuđivan na smrt. Bio je okružen razbojnicima i nekoliko puta skoro umro od žeđi. Jednom su mu uzeli sve što je imao i ostavili ga da putuje stotinama milja pešice kroz planine, dok mu je sneg udarao u lice, a bose noge, odrvenele od hodanja po smrznutom tlu.
Kada su ga upozoravali da ne ide nenaoružan među divlja i neprijateljski raspoložena plemena, izjavio je da je snabdeven oružjem: »Molitvom, revnošću za Hrista, i poverenjem u Njegovu pomoć«. »Snabdeven sam i Božjom ljubavlju i ljubavlju prema bližnjima koje gore u mom srcu, a Biblija mi je u rukama.« (W.H.D. Adams, In Perils Oft, p. 192) Bibliju na jevrejskom i engleskom jeziku nosio je sa sobom svuda kuda je išao. O jednom od kasnijih putovanja je rekao: »Stalno sam imao otvorenu Bibliju u rukama. Osećao sam da se snaga krije u toj knjizi, i da me ona može održati.« (Isto, p. 201)
Istrajao je u svom radu, sve dok vest o sudu nije bila objavljena u velikom delu nastanjenog sveta. Među Jevrejima, Turcima, Persijancima, Hindusima i mnogim drugim narodima i rasama on je širio Božju Reč na raznim jezicima i svuda objavljivao skoru Mesijinu vladavinu.
Tokom svog putovanja po Buhari ustanovio je da nauku o Gospodnjem skorom dolasku poznaju udaljeni i usamljeni stanovnici. Arapi u Jemenu, kaže on, »imaju u posedu knjigu koja se zove Seera, i koja spominje drugi Hristov dolazak i Njegovu vladavinu u slavi; oni očekuju da će se veliki događaji zbiti 1840. godine.« (Journal of the Rev. Joseph Wolf, p. 377) »U Jemenu… proveo sam šest dana s Rihavovim sinovima. Oni ne piju vina, ne sade vinograde, ne seju seme, žive pod šatorima i sećaju se starog dobrog Jonadava, sina Rihavovog; u njihovom društvu pronašao sam sinove Izrailjeve iz Danovog plemena… koji očekuju, zajedno sa Rihavovim sinovima, skori dolazak Mesije na nebeskim oblacima.« (Isto, p. 389)
Slično verovanje, prema jednom drugom misionaru, postoji u zemlji Tatara. Tatarski sveštenik upitao je misionara kada će Hristos doći po drugi put. Kada je misionar odgovorio da o tome ništa ne zna, sveštenik je izgledao veoma iznenađen takvim neznanjem nekoga koji tvrdi da ljude upoznaje s Biblijom, i izrekao svoje verovanje, utemeljeno na proročanstvima, da će Hristos doći oko 1844. godine.
Propovedanje vesti o Hristovom drugom dolasku u Engleskoj počelo je već 1826. godine. Pokret ovde nije dobio tako određene oblike kao u Americi, tačno vreme Hristovog dolaska nije tako jednoglasno propovedano, ali velika istina o Hristovom skorom dolasku u sili i slavi bila je intenzivno propovedana i to ne samo među disidentima i nonkomformistima. Moran Brok, jedan engleski pisac, tvrdi da je oko sedam stotina propovednika Anglikanske crkve bilo uključeno u propovedanje »ovog Jevanđelja o carstvu«. I poruka, koja je ukazivala na 1844. godinu kao vreme Gospodnjeg dolaska, bila je objavljivana i u Engleskoj.
Mileritske publikacije, štampane u Sjedinjenim Državama, širene su na sve strane. Knjige i časopisi preštampavani su u Engleskoj. Godine 1842, Robert Vinter, Englez po rođenju, koji je vest o skorom Hristovom dolasku prihvatio u Americi, vratio se u svoju rodnu zemlju da oglasi Gospodnji dolazak. Mnogi su se u ovom radu ujedinili s njim, i vest o sudu bila je objavljena u raznim delovima Engleske. (nastavlja se)
