Kada mu je bilo tek sedam godina hvalio se pred nekim starijim hrišćaninom, svojim susedom, budućom pobedom Izrailja prilikom Mesijinog dolaska, ali mu je starac ljubazno odvratio: »Dragi dečače, kazaću ti ko je zaista bio Mesija: Isus iz Nazareta… koga su tvoji preci razapeli, kao što su činili i sa starim prorocima. Idi kući i pročitaj pedeset i treće poglavlje iz Knjige proroka Isaije, pa ćeš se osvedočiti da je Isus Hristos zaista Božji Sin.« (Isto, vol. 1, p. 7) I zaista se odmah osvedočio. U kući je pročitao tekstove, diveći se njihovom savršenom ispunjenju u Isusu iz Nazareta. Zar su onda reči hrišćana istinite? Zatražio je od oca da mu objasni proročanstva, ali ga je ovaj dočekao tako strogim ćutanjem da se više nije usudio da pokrene ovu temu. Međutim, sve to je samo povećalo njegovu želju da sazna nešto više o hrišćanskoj religiji.
Znanje za kojim je čeznuo bilo mu je namerno uskraćivano u njegovom jevrejskom domu, ali kada je napunio jedanaest godina, napustio je roditeljsku kuću i krenuo u svet da stekne obrazovanje, da izabere svoju religiju i svoj životni poziv. Našao je privremeno utočište kod nekih rođaka, ali je uskoro bio izagnan kao otpadnik, pa je sam i bez sredstava morao da se, okružen strancima, probija kroz život. Išao je od mesta do mesta, marljivo učeći i izdržavajući se davanjem časova iz jevrejskog jezika. Pod uticajem svog katoličkog nastavnika prihvatio je katoličku veru i doneo odluku da postane misionar među pripadnicima svoga naroda. S tim ciljem pred očima, posle nekoliko godina otišao je u Rim da nastavi školovanje u visokoj školi za širenje katoličanstva. Ovde ga je navika nezavisnog razmišljanja i otvorenog načina izražavanja ubrzo izložila optužbi da je jeretik. Otvoreno je napadao zloupotrebe Crkve i isticao potrebu za njenom reformom. Iako su mu papski dostojanstvenici u početku pristupali s posebnom naklonošću, posle izvesnog vremena udaljen je iz Rima. Pod nadzorom Crkve išao je iz mesta u mesto, sve dok nije postalo jasno da se nikada neće pokoriti okovima Rima. Proglašen je nepopravljivim i data mu je sloboda da ide kuda god želi. Pošao je u Englesku i izrazivši svoju vernost načelima protestantizma, pristupio je Anglikanskoj crkvi. Posle dvogodišnjeg školovanja, krenuo je 1821. godine da ispuni svoju misiju. Prihvatajući veliku istinu o Hristu koji je prvi put došao kao »bolnik i vičan bolestima«, Volf je uskoro shvatio da proročanstva istom jasnoćom govore i o Njegovom drugom dolasku u sili i slavi. Dok se trudio da pripadnicima svoga naroda govori o Isusu iz Nazareta kao o obećanom Mesiji, i da im ukaže na Njegov prvi dolazak skromni kao na Žrtvu za grehe ljudi, učio ih je da će On doći ponovo kao Car i kao Oslobodilac.
Govorio je: »Isus iz Nazareta, istinski Mesija, kome su noge i ruke bile probodene, koji je bio vođen kao jagnje na zaklanje, koji je bio Bolnik i vičan bolestima, koji je prvi put došao, pošto je palica vladalačka uzeta od Jude i zakonodavna vlast iz njegovih ruku, doći će ponovo na oblacima nebeskim i sa trubom arhanđelovom« (Joseph Wolff, Researches and Missionary Labors, p. 62), »i staće na Maslinsku goru, i sva vlast, nekada dodeljena Adamu nad svim stvorenjima, vlast koju je Adam izgubio (1. Mojsijeva 1,26; 3,17), biće data Isusu. On će postati vladar cele Zemlje. Prestaće jadikovanje i uzdisanje stvorenih bića, i odjeknuće pesme slavljenja i zahvaljivanja… Kada Isus bude došao u slavi svoga Oca, sa svim svetim anđelima… umrli vernici prvi će ustati (1. Solunjanima 4,16; 1. Korinćanima 15,32). To je ono što hrišćani nazivaju prvim vaskrsenjem. Tada će i životinjsko carstvo promeniti svoju prirodu (Isaija 11,6-9) i pokoriti se Isusu (Psalam 8). Zavladaće sveopšti mir.« (Journal of the Rev. Joseph Wolff, pp. 378.379) »I Gospod će ponovo pogledati na Zemlju i kazati: ‘Gle, sve je veoma dobro!’« (Isto, p. 294)
Volf je verovao da je Hristov dolazak pred vratima, a svojim tumačenjem proročkih razdoblja stavljao je njihovo veliko ispunjenje u vremenske okvire onih nekoliko godina na koje je Miler ukazivao. Onima koji su oslanjajući se na Pismo prigovarali da o »danu tome i času niko ne zna«, da ljudi ništa ne mogu znati ni o blizini Njegovog dolaska, Volf je odgovarao:
»Da li je naš Gospod govorio da se o danu tome i času tome nikada neće saznati? Zar nam On nije objavio znake svoga dolaska da bismo makar mogli saznati da se Njegov dolazak približava, kao što neko može saznati da se leto približava po tome što smokvine grane olistavaju (Matej 24,32)? Zar nikada nećemo saznati za to razdoblje, za koje nam je On sam rekao ne samo da istražujemo o njemu knjizi proroka Danila, već i da razumemo ono što čitamo, upravo u istoj Knjizi proroka Danila, u kojoj nam je rečeno da će reči biti zapečaćene sve do vremena posletka (kao što je bilo u njegovo vreme), i da će mnogi pretraživati (što je jevrejski izraz za posmatranje vremena i razmišljanje o njemu), i da će se ‘znanje (o tom vremenu) umnožiti’? (Danilo 8,14) Osim toga, naš Gospod time nije želeo da kaže da će približavanje toga vremena ostati nepoznato, već da tačan dan i čas dolaska neće biti nikome poznat! Dovoljno će se, rekao je On, saznati preko znakova vremena, da bismo se mogli pripremiti na Njegov dolazak, kao što je Noje pripremao svoj kovčeg!« (J. Wolff, Researches and Missionary Labors, pp. 404.405)(nastavlja se)
